Prosvetni glasnik

742

ПРОСВЕТНИ гллсник

ја се успех на Љуботин на Шар ГГланини, који је до тада важио као највиши врх на циједои Балканском Полуоетрву, и нађох да њему не прииада ова част. Тада сам видио и неколико предјела, а то су диркови и циркна језера који упућују на то, да је Шар Планина имала глечера. Том сам приликом упознао први пут дивља арнаутска племена, која нам пријетњом иоказиваху своје иегодовање. Идуће године путовао сам опет по западним карсним областима. Пошто сам проучио области Довег Л.оића, Ласа и Планпие у Крањској прешао сам у Истру и пропутовао њен средњи и источни дио. Брзо обиђох многе луке иа истарској и далматинској обали, да простудирам обалске облике, и уједно походих слапове Омбле и Цетине. Из Дубровника дођох дугачком долином Конавлима у Боку Которску. Одавде дођох у црногорску прпјестоницу, приредих неколико мањих екскурзија по црногорској карсној области, па преко Катунске Нахије, Никшића и Дуге отиутовах у карсно Гатачко Поље у Херцеговини. Идуће четири године, од 1892—1895 путовао сам само по Србији. Највећу сам пажњу обратио на тектонске проблеме и пропутовао сам цијелу земљу осим високог Копаоника на југозаиадној граници. И касније сам путовао по Србији сваке године најмање по мјесец дана, да испитам и допуним сво.ја проматрања. Кад бих сво.ја путовања преставио картограФСки, изгледала би као мрежа тура, која је најгушћа у источној Србији. И ако сам се био поглавито одао тектонским проблемима и проучавању облика земљишта, ипак сам узгред проучавао многобројне пећине у источној Србији и постанак врела; пратио сам подземни ток ријека и почео сам систематски проучавати тресетне мочвари. Тек године 1896. одох из Србије и почех испитивати тектонске прилике осталих области на Балканском Полуострву. Наведен компликованим прнликама источне Србије, најприје сам отишао у западну Бугарску. У многим екскурзијама обиђох с бугарским геологом Г. Златарским цијелу област Риле и од пробојнице Искрове у Балкану до на границу Србије. Уз то смо често у цикцак турама прелазили западни Балкан и његове многе виргационе гребене. Послије тога отпутовао сам с бугарским проФесором Ј. Илковим на Витошу и Верилу и дошао у Самоков. Одавде почех проучавати високу Рилу. На њој сам нашао много трагова старих глечера. Тиме је први пут сигурно доказано ледено доба па Бадканском Полуострву. Цијело љето идуће године посветих глацијадним и морфолошким студијама највиших планина Босне, Херцеговине и Црне Горе. На овом ме је путу пратио г. Ј. Ердељановић. Из Сарајева пођох најприје на високи плато на Трескавици и био сам срећан те првијех дана нађох типске морене из леденог доба. За овим проналаском ређаху се и многи други. Осим тога пропутовах цијелу уздужну долину