Prosvetni glasnik

200

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

све већим прогресом сваком народу за храну и одржање потребни су сви други народи и све друге земље. ЧГтом раду везивања свих народа уједну ведику делину човечанства раде у најновије доба, све историјске снаге — интереси, трговина, индустрија, религија, философији , науке. Од изналаска барута битке су много мање крваве; заједпички економни иптереси чине те су ратови све штетнији и по томе ређи; бродови, жељезнице, штампа, наука, градећи мостове преко река и нланина, нреко океана и времена, све више везују у простору и времену раскомадане поједине делове човечанства У јодну једину ведику делину. Тако је доба многих самосталних гглемена доба Феудализма народа; доба многих самосталних народа јесте доба Феудализма човечанства, као што је и политеизам доба многих самосталних богова; молитеизам је религиозни Феудализам, Феудализам је содијални политеизам. 4.). II у историји духа људског исти је продес, као и у историји земаљског живота његовог. Еако се који елеменат јављао он је бивао засебна целина, тежећи да превдада, над свима осталима, гушећи остале и развијајући се на шихов рачун. У прво доба живота ума људског религија је била аутократ; она је једина све одређивала у животу народа и људи, њеним одлукама покоравало се безусловно све. И нрво код Грка па доцније код модерних народа, у зрелије доба њихово, религија се све више повлачи у своје праве границе, уступајући места философији и науци поред себе. II ФилосоФија и наука у прио доба свог живота тежиле су да рашире сво.ју владу над свима областима живота, душе и духа, хотећи освојити и област религије и хотећи разумети све. Стара Философија била је наука о свему, 8С1епИа гегит (Нттагиш е! ћитапагит, хотећи да нродре и у ону област коју је историја духа људског оставила само религији, и у области потоњих наука; она је тежила да нозна апсолутно. И свака наука како се која јављала истицала се као самостална, засебна целнна, тежећи превласти над свима Д ]>угим наукама, продирући у области религије и апсолутнога и у области свих других наука. И тек доцније свака наука силази у праве граниде сво.је величине, уступајући места религији, философији и другим наукама норед ссбе и у праве границе своје снаге. Хемија је прво тражила философски камен, еликсир живота, нешто апсолутно које се не може наћи. Питања прве психологије јесу о принципима, о првом узроку, о супстанцама шта је душа, одакле долази, куда иде. Математика у прво доба испитивала је принципе, шта је време и простор. Прва Физика испитује шта је материја, шта је природа, шта је кретање, сила, спољни свет, шта вреде наша чула; прва питања биологије јесу природа и постанак живота, шта је живот; прва етика испитивала је шта је то добро ио себи. Тек у модерно доба, поједине науке улазе све више у своје обележене границе