Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТДВА

201

према другим наукама и у граиице моћи сазнавања, везујући се све више све .јачим и многобројнијим везама у једном општем смеру. Тако ностављање граница свему па и моћи појединих наука, као и моћи људског ума у опште, карактерише зрело доба историје ума људског. Детињи ум не зна границе ничему; дете не зна за иропорЦију ничега па ни снаге своје. Као што би дете хтело све да поједе, тако и ум човеков на првом детињем ступњу хтео би да разуме све; и као што се дете маша руком за месец, тако се и човеков ум на детињем ступњу маша проблема који су далеко изван граница моћи његове. И свака теорија и идеја како се која у историји наука јављала, тежила је за апсолутном владом над свима другим идејама, теоријама и принципима у једној науци и у свима другим наукама, хотећи само она да разјасни и протумачи све Факте и нојаве у области своје науке и свих других наука; и свака је у нрво доба свог јављања у историји тежида да негира и обори све друге идеје и теорије, и тек доцније повлачи се свака у своје праве границе моћи и величине и уступа место и другим теоријама и идејама иоред себе. Тако у хемији на развалама Флогистичке теори.је дигао се оксиген до супрематије над свима другим елементима; тако се у астрономији пјншцииом гравитације хтело протумачити све Фазе козмичког ироцеса; тако у геодогији вода на рачун ватре; тако у биологији и геологији еволуција на рачун теорије катастроФа и револуција, стварања и непроменљивости; нринцип еволуције тежи данас да продре у све области. И све те поједине идеје и теорије, које су у прво доба тежиле за апсолутиом владом над свима осталима, ширећи је на области свих других, постају у историји ума људског само поједини моменти општег процеса ума људског, као што историје појединих народа постају само епизоде у општем процесу историје човечансгва. И у нрво доба само су поједини народи радили на наукама, претежући својим радом и упливом све друге народе, док се све више снажи равнотежа и пропорционадност у раду на наукама међу народима. IV Као што су спољни усдови, спољна природа одређивали постанак човекових цивидизација и кретање човека у простору, тако су до данас човечанство и сав његов прогрес и цивидизација освежавани и поткрепљавани с поља, придодажењем нових етничких елемената, удазом нових народа у историју, који су настављали рад и прогрес исцрпених народа; покрети у човечанству додазиди су до данас увек подстреком с поља; сви кудтурни народи, антички и модерни, јесу досељеници, упадачи у крајеве, у којима су оснивали државе и цивидизације. Ади све већим исцрпљивањем нових етничких едемената и мешањем свих племена, етничко, спољна страна човечанства почиње губити свој значај у историјн,