Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

203

најмање је потребна духу већнне људи; за н.у осећају потребу само мало виших духова, јер је само у историји највиши разум до кога човек може доћи. А да се историја човекова дигне до науке морају све остале науке бити толико зреле да својим резултатима и принцииима помогну разумевању историје, историјског човека. Да се разуме историјски човек мора се прво разумети психодошки, физиолошки и анатомски човек; мора се разумети дела унутрашња природа човекова и цела спољна природа, морају се знати и разумети све снаге које су у свима временима и свима просторима дедовале на човека и у човеку, т. ј. мора се разумети све. Да би се одмрсио и само један конац човекове историје, историк мора сићи кроз дубину слојева целе историје човечанства, до процеса ошнтег органског и неорганског живота; да би разумео по.тпуно и најмањи по.јав садашњости, он мора знати целу ирошлост. Есторија човечанства јесте последњи и најзнаменитији резултат целог процеса живота и снага природе; и но томе да би се разумела историја човекова мора се знати и разумевати цела историја природе. Ио томе највиши разум може бити само у целини историје човечанства. 4.). По томе тек онда кад .је ум човеков достигао извесну виемну у ранијим наукама, наукама о спољњем свету, кад је ум људски био готов са стварањем закона и идеја у областима спољњег, неорганског и органског света, тек на вишем доцнијем ступњу духа, код зрелих, цивилизованих народа, посматрање са природе, са спољњега света силази на посматрање и изучавање субјекта, унутрашњег света, човекова живота. Да би нашла законе живота и ума људског у времену, историја се мора оснивати на законима природе и физичког и психичког живота човековог; тек кад је изучавање објективног света, кад су природне науке достигле известан висок ступањ, могла је настати наука о човеку, субјекту природе и историје човечанства, као најшира наука о човеку, може се јавити као наука тек онда кад јој науке о природи спреме земљиште., По томе резултати, закони и идеје свих осталих ранијих наука, наука о природи, морају бити елементи тела историје; све раније науке ностају све више само органи историје, све више постају поједини делови једног вишег организма, историје. Еао што би без савремених органа и оруђа човек морао увек остати на природном ступњу, тако се без тачних ранијих наука и њихових закона ни историја не би могла дићи до науке; она би без њих остала оно што је првобитно и била "• генеалогија појединих личности, хроника догађаја и прича. Заузимајући све више према другим наукама однос организма према својим саставним деловима, сви елементи историје, сви народи и државе, све науке, литературе, уметности, религије и Философије, сва времена, све стране, правци и снаге људског живота добиваће све тачнији, међусобни однос, све већу узајмичну везу. Само их историја може све ујединити у једну органску целиву и тако их све помирити; и показујући