Prosvetni glasnik

204

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

величину потребе сваког од њих за целокупни развитак и напредак човечанства, одредити им свима њихову праву вредност, према љиховој снази и величини, трајности, вредности и потреби. Према томе исто])ија. би стајада према свима другим наукама као човек према осталим обдастима ствари; и по реду времена и ио висини положаја као што су неорганска и органска природа мораде бити готове и спремне да би се човек могао јавити, тако су и науке о неорганском и органском животу морале бити готове да би се истори.јски ум човеков могао пробудити. Према томе да би се историја могла дићи до оне висине, која јој припада према другим наукама, да би могда постати организам у којему ће све остале науке бити само органи и елементи, то све остаде науке, као и сви осгади моменти живота. људског у простору и времену, морају изгубити своју самосталност, морају изгубити своју сопствену топдоту и светдост, да би потребну им топлоту и светдост могде добивати само од историје. 5.). Пошто је човек продукат свих ранијих снага земљиних и иошто су на њега деловаде све снаге спољљег света, то је од свих сгвари у природи чонек најсложенија ствар; и од свих људи најсдоженији је историјски цивилизован човек. пошто је сложен из свих ранијих елемената природе и историје људске. Један зрео цивилизован човек данас јесте сложен резудтат својих родитеља, Фамилије и предака, своје окодине, свога друштва, народа, места и иремеНа, религије ФИлосоФије и науке, историје човечанства и цеде прошлости земљине. Еао што је биологија сдожена из закона математике и механике, астрономије и геологије, Физике и хемије, тако је жинот .једног цивилизованог човека сложен из закона математских, механичких, астрономских, физичких, хемијских, биолошких, физиолошких , нсихолошких, социјалних и историјских; тако је један мислилац сложен из примитивиог човека, из свих историјских времена и из цивидизованог, историјског човека. По томе што је доцније историјско доба оно је све сдоженији резултат свих ранијих, историјских времена човека и природе. Што је доцнијн живот човечанства то су и све многобројнији и заплетенији конци из којих је испдетена цивилизација људска и историјски живот човеков, то су све многобројнији и занлетенији Фактори, снаге и појави цивидизације. И пошто .је човек пајдоцнија ствар у природи, сложен резултат свих ранијих ствари и снага у природи, свих ступања њених, и пошто је историјски човек још сложенија ствар из свих ранијих ствари у историји живота природе и човечанства, то је у сваком човеку најмање онога што само човек има, што нема у животиња, у биља, и у неорганском свету; у модерног цивилизованог човека најмање је онога што нема и ранији, историјски човек, те је и у сваком човеку најмање онога што само он има, што други људи немају, те је и међу људима најмање оних, који имају оно што немају сви други људи, — оних ко.ји