Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

207

носи и то достојно овим именом. Но ипак за разумевање саме ствари, не могу ћутке прећи преко бар површног нацрта њеног утицаја, и одношаја са српским животом. Тим пре је овоме место у оваквим приликама, што је дубровалка књижевност, која беше реФлекс западне и то већим делом талијанске књижевности, у врло слабим одношајима стајала са српском, па је нужно овде знати, какви су то узроци, који су могли њу изазвати. Показивањем и изнашањем разлога за развиће далматинске књижевности, ми добијамо двоје. Прво сазнајемо, ако се будемо сетили стања у коме се је српска држава налазила у разним моментима свога развића, зашто није могло бити везе између лознате српске књижевности, и оне далматинске, каква се јавља у лицу, једнога Гундулића, Менчетића, Вунића, Палмотића и других, а друго и то, шта је могуће постати од једнога истога народа, кад му се само промене услови живота, кад му се створе повољније прилике развића. Према томе ја бих се, кад је овде реч о Бошковићу, имао зауставити на излагању талијанске књижевности, да га боље разумемо, што нећу учинити не с тога, што не бих имао времена, већ више што је мали губитак без тога. Да је Бошковић био песник какав, чији је рад у већим везама, са животом и природом свога народа, то се не би смело мимоићи, али с тога, што је поље његовога рада баш поглавито наука и ФилосоФија, оно чиме се ум свију векова и народа, бар просвећених, бавио и бави, то ћу ову празнину попунити тиме, што ћу у појединим одељцима, ири прегледу гледишта Бошковићевог, компаративно изложити сличност и разлику његових идеја са идејама научним, које су у науци владале. Ја мислим да ће читалац поклонити достојне пажње расправи, која се тиче једнога научара, а за ово и нарочито бити одушевљен, што тај научар, та величина беше Србин. Упознати се са радом једнога научара, значи што и бавити се науком; познати смисао његовог рада, упознати се са природом онога, што се једноме раденику приписује, нужно је пре , свега завирити и у љегов живот. Згодне прилике под којима се је развијао и радио нужне су, да нам објасне особине његовог рада, који је у врло тесној везп са природом његовом. Доказивати важност овога последњег било би колико излишно, толико и немогуће да се на овоме месту исцрпе. И ја прелазим преко ове напомене о тесној вези између живота радениковог и његовог рада, на излагање важнијих тачака ове наше расправе, а те су: рад и живот Бошковићев. Но пре но што пређемо на претрес ових двеју најважнијих страна у нашем излагању, нужно је да се запитамо, па где лежи важност, игта је у опште смер оваког излагања, шта се, једном речју, добија са прегледом рада једнога човека, од чијег нас живота раставља више од једног столећа; да у опште нагласимо важност и потребу овог упознавања. Мало смо час напоменули, да је овај посао сличан са изучавањем и саме науке,