Prosvetni glasnik

208

ШРОСВЕТНИ ГЛАСННК

па према томе ми би на ово питање могди дати одговора питањем о важности саме науке. Но тесне везе између науке у опште и живота људског толико су јасне, да је само напомена о таквом питању довољна, па да се одмах да одговор, који ће потпуно одобравати сваки корак, који се учини у овоме правцу. Па неће ли природа научне гране моћи да спори важносг овога излагања? Не и то није сдучај. Поред тога, што онај део науке, којим се је понајвише бавио Бошковић на први мах може изгледати да има важности само ради општег умног развића, он се је бавио и таквим дисциплинама, које су у тесној вези са нашим животом, те је на тај начин задужио човечанство са свију оних страна, са којих је развиће људско условљено. Нећу порицати привидну некорисност оних делова науке, нтто беху најмилија забава нашега Бошковића, ади ми и то нико не може спорити, да се научним открићима из области тих наука започела она сјајна ера у културној историји човечанства што се зове ренесанс. Радови Еоперникови, Кенлерови, Њутнови, Галилејеви, Хершелови, Лаиласови, Лагранжови и других чувених светских астронома и математичара, нису од мање вредности но радови оних раденика, који су у непосредној вези са непосредним потребама људским. Радовима споменутих научара у свету умном врше се тако исто значајни процеси, као и великим политичким борцима и личностима знаменитим из историје, па чак и вери. Револуције у нашој свести, задобијањем нових и егзактнијих појмова о нашој околини, претходе револуци.јама нолитичким, ту не треба коментара; зачамелост умна, у колико је последица, више је мотор зачамелости културне. Свакоме покрету политичком ваља да претходе процеси, који ће ум људски припремити за еиохалне догађаје, за велике револуције као што је Француска или они политички покрети из доба ренесанса, за чије се узроке позитивно зна да долазе од учињеног напретка на пољу астрономије. Радови научара, иретходе свима оним другим борцима, који због свога интимнијег положаја са напшм животом изгледају заслужнији од првих. Без првих, ови се други и не дају замислити. Па кад све ово знамо о најомиљеној науци Богаковићевој, онда смо овим одговором регаили питање о важности овога рада. Знајући поред овога и то да је Богаковић радовима својим унапредио и оне гране науке, које су у ближем одношају са нагаим животом, онда смо са свију страна уверени о важности излагања радова и живота Бошковићевог; а све ово заокруглиће се и попунити тек онда,, кад будемо извели анализу појединих његових дела. На ово ме је све побудило мњење нарочите природе, које се проноси по већим деловима данашњега. друштва. Не само што лајици, но и људи који се уздижу од нивоа лајичког гледају на оваке ствари врло неприродно. Поред тога, гато они налазе да извесна врста рада може и не бити у тесној вези са интересима неког народа, који се налази у оваким или онаким одношајима, нрема странцима; они чак иду и дотле,