Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

209

да поричу важност великоме делу науке, гледају на извесне одсеке као на нешто, што се обрађује из докодице. На ово смо. последње у неко,1ико претходним одговором одговорили, сад нам остаје да у неколико речи докажемо погрешно аихово схватање и у првоме случају, т. ј. у ономе, да кад се човек бави наукама, мало даљим од најбитнијих човечијих потреба, нема толиких важности, колико онај који својом борбом, по љима, ствара повољније прнлике за развиће целога човечанства, па и саме науке. Ја бих им на овоме месту имао споменути само један закон из културне историје, а тај је да се усавршавањем саме науке постижу повољније прилике и за само друштво и да не може бити никаквог напретка без иауке и њеног развића. Нисам рад да понављам већ једном споменути пример, те да тим на зло употребљујем читаочево стрпљење, ја прелазим на друго нитање. које се је поводом овога последњег одговора јавило, атоје: што један такав раденик, као што је Бошковић, доприноси народу из чије се средине јавља. Знајући у главним цртама природу Бошковићевог рада, ми смо се у стању оријентисати. у величини добити од његовог рада у науци у ошлте, а преко ње и у добити непосредне по интересе онога народа, чији је члан Богаковић; но питање је има ли још какве важиости од његовог рада? Има, и добит лежи у томе, што се мењају појмови образованих странаца, преко оваких раденика, и о самом народу из кога су ти раденици. Има ли добити о измени ових погледа на народ, као што је н. нр. наш, нећу ја потврђивати, нека они приврженици оног настраног, мало час споменутог, мњења потврде. Способност ових раденика, као што је Бошковић доказују особине свога народа, они јасно показују могућност њихових развића само кад им се дају згодне прилике, то доказује основаност наше борбе да живимо самосталним политичким животом; тим се само људима ми можемо да боримо у оној борби где се победа одржава културним тековинама, научним открићима, умним радом; у борби, која је једина оправдана, јер њене поеледице нису мрак и реакција, но светлост и напредак. Ево и са ове стране ми смо доказали да би свако пребацивање важности раденика овакве врсте, као и познавање њиховог живота било потпуно неосновано. Ево то су мотиви, који су нас покренули да се позабавимо излагањем живота једнога знаменитог раденика из прошлога столећа, и ове су побуде тим више поткрепљене, што Бошковић беше Србин, што је својим радовима потпомогао и он културу светску, оно на чему су највећи умови најкултурнијих народа радили. Из доцнијег нашег излагања видећемо да је Бошковић био из Далмације, а сад се морамо зауставити мало на Далмацији и њеним раденицима искључиво на пољу науке. Прећи ћемо у главним потезима узроке, што се је култура у средњем веку сасредила на обалама Јадранског Мора ; и показаћемо пут, којим су и Срби учествовали у ренесансу и просветни гласник, i. кљ., 2. св., 1903. 14