Prosvetni glasnik

210

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

задобили пристојно место међу другим образованим народима из доба препорођаја. На знаменитој дубровачкој књижевности — белетристици, нећу се заустављати, с тога што је она већ доста пута третирана, и што би ме то далеко одведо, овде ћу на главнијим моментима застати и показати још неколицину, ко.ји својим радовима заслужују сиомена у првоме реду од нас, а после и од зналаца, јер се њиховим радовима и наука унапредила. После оне велике устајалости средн.е-вековне,која је била условљена нарочитим природним узроцима у иеторији човечанској, наступа знаменита епоха препорођаја. наука и вештина. Земљиште ове појаве спремидо је се поиздавна, а би ускорено нарочито падом Цариграда и пренесеном маварском културом на запад. Под стицајем ових двеју најјачих струја, поче се ова појава развијати у Италији и у њој у 15 и 16 веку достиже свој врхунац. Како се је ова појава развијала, какав је правац узела на. западу, у шта се је изметиула, остављамо ми све то, и напомињемо да. је Далмација, а нарочито Дубровник био једна од врло важних штација. оној струји која је долазила из Цариграда, са Бадканског Нолуострва. Млеци и Дубровник у оно се доба мерили својим богаством и те две варонш беху у прво доба .једпна прибежишта наученим Грцима из Цариграда. Међу знамените покретаче из ове периоде у Дубровнику су били ови: К. Ласкарис, Халкондилас и синовац чувеног Хризолоре из Млетака. Дубровник је био уточиште свима слободоумнијим мислиоцима онога бурног времена; и као слободна република беше центар цивилизације и образованости тог времена. Све је пак ово могао постићи великим богаством својих грађана, а до тог се је богаства могло доћи само срећним геограФским положајем у каквом се налази Дубровник. Па не само да се је преко те српске вароши вршила размена између оријента и запада, но шта више и синови слободне дубровачке републике имађаху јаког учешћа у томе. Поред великих песника, који су се у своме времену могли мерити са великим песницима италијанским, било је и таких раденика, који су могли бити претече и великим научарима, какви беху Декарт, Њутн, Галилео и др. Који су то раденици, зашто се њихови радови данас тако мало цене? Можда с тога, гато њих нису познавали велики научари, или ће бити да су ништавни. Не, ни једно ни друго није случај. Љих познају и цене странци много више, а ми их мало познајемо, па с тога нам и изгледа загонетна она слава, која се њима приписује. На овоме месту ја се могу зауставити само на неколицини, јер је крајње време да се приступи анализи живота и рада Бошковићевог. Пређимо у кратко радове Геталдићеве и Маркантунуса Дедоминиса. Кад се данас спомене аналитичка геометраја, онда се одмах сећамо великог њеног творца Декарта. Нико од нас Срба и не помишља, да је третирање геометриских задатака чисто рачунским путем, можда и пре Декарта који познавао, а најмање да је тај неко био можда Србин.