Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

211

И јесте, Геталдић, „демон математике, анђео нарави," пре Декарта познавао је овај до данас понајсавршенији и тачнији метод у геометрији. Геталдић беше Србин, згесто његовог рођења је оно исто које и Руђера Бошковића. Слава Геталдићева није била мања ни за време његовог живота, па према томе нико нам не сме спорити што ћемо посумњати у оригиналност Декартовог развића. Нека је о Геталдићу довољно, важност онога што је он познавао показује сам предмет. Дакле, ово је онај који је не само могао бити, но који је и био претходник Декартов. Много је уде среће био један претходннк Бошковићев, али ипак знаменити раденик свога доба, то беше Магсап1шш8 с1е Бопишз. Рад Дедоминиса пада пред крај 16-ог и почетком 17-ог века. Дедоминис се је у млађим годинама својим бавио физичким наукама, и кад се сетимо успеха, ко.ји је он учинио при тумачењу појаве дуге, нас просто изненађује његова генијалност. Још непознати закон ексионента преламања у светлости, и неоткривени закони дисперзије, нису могли много отежати Дедоминису рационално тумачење ове природне појаве, коју физичари ондашњег иремена (приврженици Аристотелови) сматраху да почива на тајанственим законима, на природи не реФлексије већ на нарочитој природи супстанце. Математичару Еарданусу и Алберту Магнусу нису испали за руком ови покушаји. Нећу да кажем да. је у свему како ваља протумачена била појаве дуге од Маркантунуса, јер не беху мало час поменути закони физички познати, но да је по.јмио узроке облика и постанка саме појаве, то понајбоље сведочи суд највећих природњака, који су дошли носде Маркантуна. Сам Њутн, који се је родио на 11 година после смрти Дедоминусове вели о њему ово: ,да су погледи Дедоминисови на дугу најзначајнији од свију дотадањих гледишта на ту ствар". Но не само на тумачењу дуге но и радовима својим на телоскопу Дедоминис је био претходник Галилеу. Нећу на овом месту потрзати аргументе у доказ истинитости овог тврђења, јер немам времена, довољна је у овом кратком излагању само напомена. Можда би Дедоминис био претходник не само Декарту у експоненту преламања, но и Њутну у протумачењу дисперзије светлости, да га нису религиозне сплетке свргле са научног рада. Његово знаменито дело о дуги (оћ Ор(лса) написао је још у својој младости, и у то се доба можемо рећи и прекида његов рад. Многе незгоде у животу овога бискупа наносиле су неприлике његовом научном испитивању за које је највише иотребан мир. Зађевицама и сплеткама верским ова,ј знаменити научар свога времена допаде тавнице у којој је скончао, не издав многе од својих списа. Коме је иоле позната историја физичких наука, тај ће бити у стању да оцени величину Дедоминисову. Онда, кад .Физика није излазила из метаФизике Аристотелове, у времену кад не беше метода експериментална у своме јеку, само је генијална личност као што је био Дедоми14 *