Prosvetni glasnik

212

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИЕ

нис могда да проникне у тајне једне природне појаве, као што је дуга. Многи поричу Дедоминусу важност као научару, на прво место међу ове додази Вевед (ШгетаП Мз^огу о{' т<1и-8с1епсе8); али тврђење Њутново о важаости Дедоминусовој довољан је доказ његових заслуга. Ради потпуније сдике о Дедоминусу навешћу овде речи немачког песника Гете-а, који о њему у своме делу о бојама ово вели: ©о шеггоегд* (Везсаг!ез) ег ћеп Ап4отиз Бе Вопошз ђег зиегјЈ ћге ©1а§!иде1 апдегоапђ*, ипђ ђге даизе ©гјфегпиггд ђе§ Шедеибодекб шпегђаШ ће§ Жгор|еп§ р 6еЈсђгап!еи, аиф ђеп гппегеп ЗЈедеп&одеи ]"еђг ди! егИагЈ ђа4. Немам времена, ма да не би било рђаво да слинним третирањем изнесем радове и других знаменитих Далматипаца из прошлих векова. 11реко оне значајне дубровачке књижевности, на чијем челу стоји Гундулић, Ђон Палмотић, и др. ми смо прешди, а тако исто остављамо и све знамените држављане и научаре, који су у Итадији у њену корист као Тадијани радиди. Многа имена српских раденика заборављена су или се спомињу као да припадају другим народима, и ово је једна од оних тешких околности, што се до данас врло сдабо обрађивадо и што се мадо о њима у опште зна. Ириродним подожајем Дадмација је бида принуђена да је у непрестаном додиру са Итадијом, и у кодико јој је ово с једне стране бидо од користи, тодико јој је с друге пак сметало, јер синови кршног приморја радише већим дедом у Итадији, на њиховом језику и у њиховом духу у кодико ово посдедње може науку за извесан народ везивати. Руђер Бошковић, као и његови претходници, бавио се је у Итадији, ту је радио и у страној књижевности познат је као тадијански раденик. Јасно смо мислим обедежиди место дадматинских научара и удогу српског народа у оном ведиком покрету што се зове ренесанс. Оводико је бидо нужно да се спомене пре но што се пређе на радове Бошковнћеве, да се види да није он једини од Срба, који су се у пређашњим епохама одавади науци; да се и странцима, који ове раденике не познају можда као Србе, покаже, да српеки народ, који се у 19-ом веку борио за самосталност своје народности има потпуно право, јер је он показао да је способан да се развија, само кад му се дају повољне и згодне придике. Ово су потврдиди мадо час споменути раденици, а то ће нам исто и рад и самога Бошковића разјаснити. Овим својим раденицима, српски народ, међу словенске народе, додази на прво место. Пољаци, ко.ји су једини у стању да из овога доба сдичне раденике покажу, заузимљу као и Срби прво место међу словенским народима, а са овима ступаће Сдовени смедо у борбу кудтурну са остадим европским народима. Коперник, Витедио, Садузијански, Гетаддић, Маркантун, Бошковић, из прошдих векова као и други раденици: научари и песници прошдих векова а и данашњега, моћи ће да подигну српски народ на ону исту висину, на коју су Галидео, Њутн, Кепдер, Лајбниц, Лапдас, и др. уздигди сваки своју