Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

213

народност. Ево господо, и овим малл час изнетим радовима наших Дубровчана показата је заслуга ових научара, показата је корист њихова. не само за науку човечанску, но и за мадени, сдаби, српски народ. Не треба да понављам узроке, што су српски синови са јадранскога приморја И ПТ.ЛИ у Италлју, што су биди упућени да као чланови другог народа суделују у културној борби, као ни то, што се баш у Далмацији, а не у другој којој од српских области, није груписала књижевност у онаквом облику, у каквом је ми налазимо у прошлим вековима. Излишно би било доказивати неоспорну везу између богаства и напретка; напомпњати да се наука може развијати, да се вештина и песништво може неговати у народу само онда, кад за то има повољних прилика, које се богаством једино и стварају. Приморска земља Далмадија упућена је била нриродом ка ономе, што води срећнијим околностима — ка богаству, па према томе није нам ни мало чудновата појава, коју смо мало час видели. Кад се овом мало пре споменутом узроку додаду и одношаји, које је Далмација заузимала према културним земљама, онда нам још јаснија постаје слика о природи и току догађаја, који су се у њој развијали. Но нама није била намера, да истражујемо до ситница све узроке појави, коју смо мало час поменули; ми се овога дотичемо највише ради тога, што хоћемо да покажемо, да је и Бошковић имао претходника, који су радовима својим заслужиди да дођу у ред првих светских мисдидаца. Ја мисдим да се са оним двема личностима у неколико то потврдидо, а тако исто напомена и других важнијих дичности из других обдасти умнога знања потврђује наше напред констатовање ведичине и важности Далмаццје међу српским земљама. Поред тога нама је намера била, да са оним двема личностима обедежимо судедовање њено у епоси препорођаја наука и вештина, и мисдим да смо то и постигли. Важност пак оних народности, које су имале упдива у периоди ренесанса врдо је ведика; па кад знамо да и иаш народ није ту остао без судедовања, онда издази да су данас наше претензије на самостадни иодитички и културни живот појачане; јер смо ми поред физичких сида, које беху утрошене у борби противу варварских нападача монгодских, још сдавно учествовали у извојевању слободе на другом много већем и важнијем пољу — а то беше на пољу науке и просвете. Док се је српски народ на једној страни борио и предводио борбу противу варвара, од којих прећаше западу ведика опасност, дотле синови сдободне репубдике удучише прилику да у борби противу ауторитета, противу надмоћности папине вдасти и мрачнога средњевековнога доба, и са те стране допринесу да венац славе српскога народа буде бољи, депши и ведичанственији. Ади ако се сетимо незахвадности и непоштовања странаца према српскоме народу, ако нам на ум падне мржња и презирање оних народа, који нам за своју сиду и ведичину највише дугују: онда ће нам врдо јасна и основана бити бојазан, да ни због ових великих усдуга чо-