Prosvetni glasnik

218

ПР0СВЕ1НИ ГЛАСНИК

аЦие еаДет Аутаз 1п1ег зеЛе^ аИав зогогез, е4 р1ес1гит сћогЛазцие сје(:, питегодие сапогоз, циае (;епие8 сигги абМЈего (1еа уес1а рег аигаз ек то^е<; е1; {ибе1з 081еп1;а1; 81<1ега 1еггхб, (Јиат 1зепе и4гит^ие 81ти1, РћоеМ ХЈгал1аедие басег(1оз ша§а1 ориз, сае1шм[ие (:ићо 8сги(;е1;иг; е(; штз 1п ве аИзГ Нђгаз рег сагтта сопсће!; 18пе &,(л(Псо (;еб(;1б а§о. 1псеп8ит боШит ппМ Јегуе(; а1з 1%пе јат рес(;из, Дђгае^ие (;гетип(;; теив ас!,а 1;игоге а!)Г1р(;иг засго е(; ^ебШ (1ерготеге ди1(1ди1(1, (1ит 1иб(;1*о пирег сас1ит ас б1е11ап1;ез 01утр1 соп(;етр1ог ти1(;аб Патиб 1ат пос(;е рег итћгат УГ(И осиНз уа1ев поп абр1с1е11(1ах рго&шз. (ЕабИ ЕаД 87 — 90 стр. 64.) Ова нам песма може показати, као и друге миоге, које не могу износити, не само аегову моћ песничку, већ и то да је био у духу класичком образован. Познавање песника класичких, који се из ове песме виде, било је не само површно његово нознавање но је и њихов дух знао. За ово нам може послужити она успомена његова на Виргилија, при пролазу поред Тенедоса, за Цариград, што смо већ споменули, гДе је он сећајући се на Виргилијев стих из енејиде „Ез! ш сопзресШ ТепеЉе поПззата 1'ато шзик" (варош Троја), потражио саму варош. Но не само то већ би вам могао навести много примера, којима се Фактички доказује познавање класичке литературе и духа. њеног, јер му успомене на Херодота, Скилакса, Мела, Плинија, Птоломија и др., беху миле, и радо се је у обичном друтптву враћао на ове велике људе из старога доба. Бошковић је обично певао латинским језиком, јер као што сам он вели латинским му је језиком било много лакше да да израза својим осећајима и мислима, но другим којим, па чак не и талијанским, који је за песнике то што и карарски мермер за вајаре. Но има Бошковић песама и на талијанском, па чак и на српском језику, и ма да у високих кругова оног времена слабо беше обичај певати којим другим језиком, но латинским. Он је овим показао да је прави Србин и да припада синовима оне слободне реиублике, која се прва придружила колу, које још у Италији Данте, Петрарка и Бакачијо поведоше, да је био члан оних грађана, који су од вајкада поштовали српско име и језик, и ма да природним околностима беху упућени на са свим други нравац. У тој се песми опева Св. Богородица, како се у своме величанству обично слика, окружена свецима, звездама и другим ириродним украсима. Ево вам те песме, јер ће она за нас имати више значаја од других Бошковићевих песама, једино зато што је песма српским језиком из Бошковићевог времена.