Prosvetni glasnik

НАУВА И НАСТАВА

217

ерпство само по рођењу аеговом везано, а иначе припада цедом свету. Но не само то, по и значајне појаве других личности на обалама кршног приморја Далмације могле су бити довољан узрок да коју год проговоримо о томе, пгта је баш био узрок да се у овом крају српства јављају ове значајне појаве. 1 ПРВА Г.ЛАВА Песнички радови Руђера Ј. Бошкови^а. Кад се сетимо само онога времена у коме је Бошковић живео, онда нам неће бити неразумљиво, што се кдица песничка у Бошковића развида била у правог песника. Поред чувених несника српских, којих је у изобиљу било у Дубровнику, многи српски песници у оном времену певаху на латинском језику, и од тих спомињем ове: Винка Петровића, В. Бонића, II. К. Ангедића и Варо-а, који нашем Бошковнћу беше брат. С једне стране ови, с друге пак правац наставе хуманитарне, којом се Бошковпћ у мдадости за време свог васпитања у колежу језуитском у Дубровнику познао, подејствоваше .јаче на развијање песничког тадента у Бошковића. Ово је још више било појачано, што је на повољније прилике наишао у Риму, где чувена два проФесора опазише дар у Бошковића, и постараше се да га у њему потпуно развију. Струја оног времена, која сматраше да је појезија нужно средство образовања, и да човек научар, кад не би стихове правио, не би био довољно интедигентан, можда је бида за неке од штете (Доситије и др. српски писци из тог времена), јер немађаше шта у њима песничког развити, могла је повољно утицати на људе, какав беше Бошковић, који у Фамилији имађаше тодико песника. Дакде то беху узроци, што појезија није остада код Бошковића занимање само у доба његове младости, већ и доцније, кад се почео занимати много озбиљнијим посдовима научним. Он не преста певати и то нам сведочи да у њему доиста беше песничког тадента. Једна песма из доцнијег времена, приликом свадбе Корарија и Андријане Пизаурије (Изаигае), може нам бити сведок обидне његове маште. Ево некодико пасуса из те песме: фпз ^иат 1'1Ч[Ј(1ае 1гас(;аге таЉезеоз аг1ет а<1вуе(;ит, ас та§П1, зегиШп з1<1ега соеИ агсеа{, Аоп1(1ит сатр1з е4 Оитте засго, пес 31па(; АгсаШа ргаест^еге 1;етрога 1аиго, е1 уа(;ет 1еаегаз сап1;и ти1сеге Сатоепаз ? РћоеБе ра(;ег: зитто (;и Рт(И е уегИсе засгоз 1и па(;ит сое(;из ргаевепз то4егапз, е! 1 (1ет аз(;га ге§13 сое1о е тесИо, 1е 1п сагтта розсК; Мизагит сиКог, вегуаЦие 1п (;еп1из еипк1ет 1е рптит, агДеп^ез <( и! зизр1спз ае (;ћег18 1 §пез,

1 ВиограФију Бошковићеву еам изнео ранијеуделу: »Атомистика«, с тога овде прелазим нреко ње.