Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

221

нутих песама има још и других, које је приликом ове иди оне свечаности као уважен научар имао спевати у част саме прославе. Импровизаторски таденат Бошковићев најбоље се види из једне његове песме, коју је испевао приллком путовања из Цариграда, на модбу својих пријатеља, у којој се исказује опроштај са морем. Ево нам једног стиха из те песме: Аециопз ип(1а уа1е! гатоза сога1з1а, сопсћае ап^иШаедие а§Пе8, здиаппдегитцие ресив! Хеге1(1е5 уа!еап1! Уа1еа1' сит БопЛе Тће1уз; поп р1асе1 Ша, и<Из ^ие шн1а сот18. N08 сатрј саПекдие уосап1, сИпае^ие У1геп(;1 ^ие 1гоп(1е аЦие огћап1 11оге П1(;еп1;е сари<;. N011 {атеп ћаз п1т1ит ппгаМтиг. Еб1 (1еа поћ18, ^ие Лесога Погег, поп реШ 1П(1е с1ееи8. (ЕабМ 67 Еас! свес. 87 — 90). Као доказ његове импровизаторске вештине можемо навести и ове његове стихове из писма од 1772, 1 октобра, упућена Р. (:Иго1ато Бивагго, ћ'а!е11о с1е11' атђаасЈа^оге ћпрепа1е: Б1еге јиуа! 86(1 Пеге ттиз 81 сопсасШ; шчзив • Жоп оси1оз с1аи8П, с1аУ8егаГ Ше рпив В18 т18ег 1п1еп1(;; 1'иега1; зегуапЛиз, а( Шит АЛатив рејок ћезИа (ИззесиК;. 01И Атег1си ог1ит (1е(1ега1;, (1а1 М1з1;га зери!сгит Бећиегаз ћогИв, ВиКоп, ћаћеге ЈиЈз. Стихови , које ћемо навести такође су доказ његовог дара песничког: «Виззои5 Негси1е8 1ог(;13 зегтопе (г1итрћа( УоКег АроШвео М^ига! 18пе тјсапв. ЈирКег е1Ти1§ез, теШоге ак 1итше 1и1§е( Ма(гопи уећНпг диае гаЉоза го(18 и др. Ја сам вам са ово некодико речи хтео само да направим увод у трем духа Бошковићева, а ведичанство његове душе тек ће нам се онда показати у правој боји, ако не пожадимо труда покдонити довољно пажње његовим научним радовима. Онде тек, где се је његов дух могао кретати до несхватљивих граница људског ума, онде где људски ум дрзне завирити у највеће тајне природне — у фидософији показао је Бошковић моћ своју. Тамо ћемо осетити сдадости и мидине, ако будемо пратиди Бошковића корак по корак по оном мрачном давиринту нашег сазнања, и то ће нам бити још мидије, што наше оријентисање у овом мраку људског знања би припомогнуто поред радова других ведиких људи, још и то знатно радовима нашег Бошковића. Осећање његово, које је знадо наћи израза у дивном појетском обдику, не може се мерити са оном Формом, којом би заодет ум Бошковићев; та одећа ума, његовог беше наука и ФИдосоФија, и ми ћемо сад прећи на тај домен деловања Бошковићевог.