Prosvetni glasnik

220

ПРООВВТНИ ГЛАСНИК

Вјеру уводи исти свети ћаћко иебом ки краљује. Он је у срца и памет у дубоко усађује, (Еаскј 70. стр. Еас1 Ми смо споменули да је Бошковић певао и талијанским језиком, којим је као што смо већ видеди великн део и својих научних радова написао. Ево вам једнога стиха, који је Бошковић у вили Бањаја код Витерба испевао, како на талијанском тако и на латинском: СЈш е зероИа 1а Батта дие11а уада са^поПпа, 81а (1еИг1а е поП1 уап!о <!' ЕппсћеИа, ог спга е р1ап1о. Бећ! гаИгепа е зсотћга П сиоге. ~[Ј игпа теб1а зо1о туо1уе «1е1 зио 1га1 1а 1;епиа ро1те; е11а уа соп <1о1се пзо 8а11е11апс1о рег Г ЕИко. (Кабкх 66). Ја ћу вам ради лакшег доказа, да је Бошковић могао боље певати латинскн но којим другим језиком, навести овде стих, у коме је иста садржина што и ове талијанске песмице. Шс Латта хас.е!, сиггагит Ди1се 1еуатеп пирег; пипс Доттае сига (1о1ог^ие зиае. Тег^е Неппса! оси1об, стегет 1е§Н. ХЈгпа са!е11ае 1ае1а рег ЕЈувшт. 8аПа1 Ша петиз. По од свију Бошковићевих спевова најзначајнији му је онај о номрачељу сунца и месеца. Из тога спева, како Рачки веди, види се не само да је Бошковић песник, већ да је још у младости својој, када је био започео тај спев (1735), показивао трагове свог научарског духа. Ми ћемо мало доцније дотаћи се тога спева, кад будемо излагали научну важност Бошковићеву, а овде спомињем само то, да је тај спев довршио за време свог бављења у Лондону и да га је посветио краљевској академији лондонској. Еао што смо споменули у биограФији Бошковићево.ј, за време његовог другог доласка у Париз овај спев попуњен би издат и на Француском језику; ми смо већ казали у чему су се састојале те допуне. Бошковић има много значајних песама, које је певао и читао у друштву шведске краљице Христине, познатом под именом асаЛепиа агса<ја, коју она подиже у Италији за неговање и распростирање песничких и белетристичких дела. На песмама, које су испеване Бошковићем у овој академији, он је као и осгали њени чланови имао свој псевдоним ^итепшв Аш§геиз. У тој је академији читао и прве одломке свог чувеног дела о помрачењу сунца и месеца. Бошковић поред ових споме-