Prosvetni glasnik

■570

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Само на рачуп нижих Форама живота могу сз развити више Форме; хуманосг и цивилизација развијају се и живе само на рачун животињства у човеку; од човека се мора отесати много животињског да би могао живети у друштву. Тако и у души човековој сваки поједини елеменат расте и снажи се само тако, ако други елементи опадају и сдабе, само на рачун других едемената; и само на томе и ночива могућиост и снага свега васпптања. Јер као ни цивилизација тако ни васпитање није моћно да промени људску прпроду; оно може само да је политира, да јој да извесну боју, да је више окрене у једном извесном правцу т. ј. да развије једне снаге п особине душе на рачун других. Што више расте разум тим више опада инстинкат, тим више опадају спољња активност и снага ; да би се разум могао развити огптрина чула мора отупети. Еод свих народа у прво доба њихова жпвота и у мраку пропале самосталности слепи су били њихови песници и певачи, и често гајиоци националних и племенскнх •осећања и тежња; изгубивши спољњи вид они су добијали унутрашњи. Тако исто разум се развија само на рачун страсти и нижих снага душе. Отуд се највиши разум може достићи само у историји, јер се само -с историјске даљине и висине може разумно судити о људима и о стварима; што је човек ближе стварима, људима и догађајима, тим су оне доступније људским страстима, осећањима и интересима, те је ту све мање места разуму. А пошто су инстинктивност, чулност, осећања, страети и непогредни интереси главни елементи живота људског; ношто се обични живот људскн састоји само из тих елемената, то пошто разум расте само на рачун снаге тих нижих елемената, то разум расте и само на рачун жнвота. Човек мора много изгубити од ирвобитне животињске свежине и топлоте живота да би могао мислити; отуд што више разума то мање жнвота; област духа и разума јесте засебна, највшпа и најсветлија област живота; разумети значи не мрзити и опростити. Са све вшпим разумом живот постаје све вшне терет; отуд је разума тако мало међу људима. Тако се и. у друштву људском поједини елеменат развија само на рачун осталих еаемената; што један део више расте и снажи се, други делови више опадају и слабе. Закони у људском друштву уздижу се само на рачун осећања; литература код свих народа цвета тек после сјајних политичких епоха, пошто су ниже снаге утрошеие у ратовима и у борби за услове живота. Тако се и идеја Месије и божјег царства код Јевреја развила тек на развалама светског царства њиховог. Хуманост све више расте што више опадају разлике између народа и класа, као што н савршенство и самосталност човечанства и целине историје људске расте само на рачун самосталности појединих народа и времена, као што и снага и углед целог једног народа расте, у колико снага и углед поједипих класа и делова његових опадају. И само онај народ може развити