Prosvetni glasnik

НАУКА Н НАСТАВА

589

Занатских школа и школа за вештине има у Батуму, Вакмуту, Благовештењу, Јелисаветопољу, Златоусту, Клинсту, Нижену, Ташкенту, Томску, Тули, Царистину, Цити, Цукломи, Глухову, Тотми итд. Од 1893. године, са знатним уделом прилога од појединаца, држава је подигла 10 средњих техничких школа, 12 основ. техничких; 18 школа за вештине и занате, 34 основ. школа за занате, и 15 школа за шегрте. Њихов буџет износи четири и по мнлиона динара (37°, 0 даје Држава; 22,9°/ о дају локална удружења; 16,5% поклони — прилози; 12'/ 2 0 /о школски прирез; 4,1% од нродатих радова, и најзад, 9 ,з% добија са других, разних страна — нзвора). Систематско развијање ових школа почиње после илана, који је саставила стручна комисија; за годину дана нодигне се до 15 или 16 ових школа у целој царевини. Но, због повишених издатака на грађење и подизање једне средње техничке школе, Министарство дозвољава да се годишње подигну само по две или три овакве школе. Подизање техничких школа прво се отпочело у Москви и околини, средишту највеће радљивости Фабричне индустрије; затим се нагло подижу ове школе на истоку и југу, у пределима који су минералним производима најбогатији. По најновијој статистици број уписаних ученика у индустријске знколе износи 11.927 у 1898. години. Број учитеља у свима овим школама износи 1411. У опште, сваки учитељ у техничким школама има почетну плату 3.000, а највише 8.000 до 10.000 динара. Упоређујући издатке на ове школе у 1888. и 1898. години долази се до закључка, да се за тих десет година број њихов утростручио. Покрај ових знатних издатака не би се ипак могло рачунати на тако нагао успех и напредак индустријских школа, да њихово подизање нису прихватиле и потпомогле готово све општине у Русији са неограниченом симпатијом и љубављу. Ове симпатије, које нису ни пролазне ни случајне, изражене су у богатим прилозима. Узмимо н. пр. велике капиталисте. Тако г. Ћиов, концесионар руеких жељезница, завештао је капитал који износи око 5 милиона рубаља, да се тим капиталом подигне пет индустријских школа у округу костромском, у коме се он родио. Ових пет школа већ су подигнуте са богатим локалима и радионицама, које служе за угледе. Ове школе има.ју комплете свих алата, па и оних који су потребни за крајње усавршавање. Г. Трапезников, богати сопственик златних рудника у Сибирији, завештао је три милиона рубаља за подизање једне школе за вештине и занате у Иркуцку, са општежићем за 200 ученика. Г. Еомаров, саветник Министарства трговине, поклонио је 350.000 рубаља за подизање једне техничке школе у Рубинску. Банка Вавелбергова о своме трошку саградила је једну средњу техничку школу, чије потпуно издржавање сноси сама Банка. просветни гласник, i. кн>., 5. св., 1903. 39