Prosvetni glasnik

590

11РОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Кнегиња В. Н. Тенишева, жена главног комесара руског на изложби 1900. године, подигла је .једну шегртску школу, која је спојена са дивницом челика Бријанског, и осигурала издржавање те школе унлативши потребни капитал. Г. Пољжајев, велнки трговац, завенЈтао је* 200.000 рубаља да Министарство да план за техничку школу у Казадину. Општина Московска утрошила је 850.000 рубаља за своју индустријску школу. Фабриканти Иваново-Вознесенски поревенилн су се, да уложе неколико стотнна хиљада рубаља на подизање техничких школа, средњих и основних, које би нотномогле локалну индустрију. Варош Лоџ вотирала је 200.000 рубаља на исти циљ. Варош Батум, у знак сећања на крунисање Њихових Царских Величанстава, издалаје новац на грађење једне лепе зграде за спојону техничку школу (за механику и хемију) и предала је 17.000 рубаља за издржавање исте итд. итд. Ово је само драж иосведоченом интересовању са свих страна за проФесионалну наставу, које јој поклањају велики богаташи, државници,. богати Фабриканти; па и само Министарство било је настало да се ове школе што више рашире, нарочито у времену од пет година (од 1893. до1898. године), што смо већ раније уочили. Нс треба заборавити рећн, да и сам владар руски, — бринућв се о добру свога народа —, обраћа своју високу пажњу поднзању ироФесионалних школа, и више пута изражавао је жељу, да се ове школ& што је могуће брже подигну и рашире по царству. Мере Министарства. просвете за развиће проФесионалне наставе не ограничавају се само оснивањем истих. Оно је увело наставу ручног рада у известан број нормалних школа, како би имало спремне наставнике,. способне, да овај предмет предају у различитим основ. школама. Поред. тога, Министарство је установило известан број вечерњих курсова, на које долазе раденици, да се науче специјалним знањима о своме занату, а посебно у цртању у опште; да се упознају са индустријом или са различитим занатима. Ови курсови свуда показују најбоље резултате, тако да сведочанства ових курсова имају званичне вредпости. ПГто се тиче нроФесионалне наставе за девојчице, може се рећи да се и она почиње заводити. У Русији већ постоји 48 женских ироФесионалних школа, 43 школе за специјалне занате (курсови, школске радионнце, школе за локалну индустрију), и 3 школе за учење кухињских. и домаћих послова. Све ове 94 школе основане су приватном иницијативом. Држава је овим школама одредила 6.000 рубаља субвенције.. Но ове школе немају ни општег плана, ни програма добро састављена; немају ничега заједничког, истоветног, нити подлеже каквом надзиравању. Разуме се, да под оваквим погодбама н резултати морају бити слабији. Установа и ове наставе треба да буде иредмет бриге и старања