Prosvetni glasnik

694

11Р0СВЕТНИ ГЛАСНИК

Гундудпћ је, даклс, употребљавао старији дванаестерац само у драмама, и то се не може тумачити просто тиме да је у својим старијим делима, дакле, у драмама, поред осмерца употребљавао јога и дванаестерац, а у доцнијим делима да је, опет, искључиво употребљавао први стих; јер његова пастирска драма Дубравка, која је, по поузданој традицији, представљана 1628. године, па тада и написана, исто је тако већином у дванаестерцу, ма да је Дубравка по реду посде Пјесана иокорних (1621.) и Суза сина разметнога (1622.), у којима је Гундулић употребио искључиво осмерац; шта више, у Дубравци је дванаестерац много чешћи него у старијим драмама Прозериини и Аријадни, тако да и то одлучно утврђује да је Гундулић сматрао дванаестерац као метрум згодан специјално за драме. То је, без сумае, у свези с тиме што су сви драматичари ире Гундулића (кад нису писали у прози) употребљавали у сво.јим делима скоро искључиво дванаестерац; Гундулићев млађи савременик Палмотић има још непрестано у својим драмама дванаестерац — свакако у много мањој мери од Гундулића; али је тек Гундулићев син Шишко, у својој, године 1662. приказивано.ј Сунчаници, дао прву дубровачку драму у којој нема ни једног дванаестерца. Заштоје Гундулић изван драме употребљапао искључиво осмерац? Кад се узме у обзир даје Гундулић, међу свима старијпм дубровачким песницима, особито волео Чубрановића (као г то је иозпато, из његове Јс/јуике позајмио је више стихова!), тада је оправдано мишљење да је Гундулић у својим недраматским песмама више волео стих којије Чубрановић употребљавао у лирској песми, мишљење, потпомогнуто и тиме што је Гундулић у старијим песмама радо употребљавао не само — да нажемо — Чубрановићев стих, него и Чубрановићеву строФу од четири реда (са сликом аЂЂа). Не подлежи сумњи дајеГундулић осмерац волео не само из тога разлога, него и што је правилно схватио његову већу лакоћу и нокретљнвост према тромом дванаестерцу; довољно је напоменутп да је овај последњи сгих, својим цезурама, скоро са свим онемогућио употребу облика са више од три слога, а који су у српскохрватском језику тако чести! А на какав утицај талијанске уметничке поезије — на који би се иначе могло пристати — не може се мислити, јер тамо осмерац није никада имао ону улогу, која мујеод Гундулића пала у део у српско-хрватској поезији. Слогови Гундулић употребљава само такве стихове који имају утврђен број ■слогова, с тога треба понајпре размотрити како Гундулић броји слогове. По лравилу код њега је сваки слог у говору и метрички слог; само тамо где се састају два вокала, било да припадају истој речи или да се реч једним свршава а другим почиње, врло су често оба слога спојена синерезом. Нпр. жељну мисао срца мога Ар. 15.; једна љеиос