Prosvetni glasnik

596

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

неке случајеве где се свеза и надази на ирвом месту: ија Пок. 2, 26., Су. 1, 233., Осм. 8, 400; иједва Осм. 8, 467.; ијоги Осм. 19, 416.; са свим је усамљен пример: наједном мјести вик не стане Осм. 11, 646. Та два слога, уиотребљена тако као један, могу за тим да се Јошједан пут синерезом споје с идућим вокалом, на пр.: гди змије отровне змаји гору~Ки Су. 2, 301; кликује овакб иочинути Осм. 9, 280; све гито је угодно мило и драго Осм. 8, 4. За Гупдулића су у томе, без сумње, били меродавни разни моменти; поиајпре, нашао .је у талијанском аналогон, да (на свршетку речи п у срединп стиха) и три вокала, на пр.: тгег, Гиог, јгдИиог, вреде као један слог; затим, у Гундулићево доба писало се консонантно ј често и као и, тако да су нпр.: моја, које — писано као моиа, коие — заиста добили изглед облика са три вокала на свршетку речи; за тим треба без одлагања пристати уз то да се већ у Гундулићево доба интервокално ј делимично губило у дубровачком дијалекту (тако нарочито у наставку -ају трећег лида множине сад. врем.); најзад, Гундулића је на такву употребу наводило и то што је и он сам, ајош више старији песниди, баш код присвојних заменица и код релативне заменице, поред двосложног облика моја — твоје — коју, употребљавао п једнослошне облике ма — тве — ку, а то је зацело било само у корист једносложног значења облика моја итд. — Али су са свим усамљени случајевп да Гундулић два вокала, ако су одељена другим неким коисонантом а не са ј, спаја у један слог: ах уаути се мирна веЛе Осм, 6, 237; веЛе ударац тужна Ибрахима Осм. 18, 466.; и ме неиомне безумности Пок. 3, 24.; а у стиху човјек не згледа тужна толи Ар. 1137., стоји човјек, без сумње као омашка место чоек, и тај се облик налази у истој драми, стих 1527., 1665., итд., итд. Засебно се мора говорити о интању како се Гундулић, у метрпчком погледу, односи према дугачком ћ. које се, као што је познато, у српско-хрватском књижевном језику ппше као двосложно ије и у модерној метрици има претежно двосложно значење. У сто и сто случајева где код Гундулића долази дуго ћ. редовно се употребљава као један слог, а само на свршетку речи без наставка и у свршецима -ијем, -ијех заменичне деклинације, односно лок. множине именица 1 важи и као два слога. И тако случајеви, у којима уопште код Гундулића дуго ћ важи као два слога, обухватају ове две групе:

1 До сада нисам узимао у обзир сврпштак, у овом питању, лок. множине именица, јер сам се одиосно дубровачког дијалекта погдавито осдањао на његово садањ& стање, по којем је — изузимајући на небееијех у оченашу, и у Млецијем (са заменичпим -ијем као свршетком!) — лок. множине код именида већ са свим изгубио стара свршетав -ијех.