Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

601

слога, зато баш штоје-?'е кратко. Са свимје, дакле, поуздано, да Гундулић у сдучајевима као што су ирЂ, најиослЂ, двЂ, смЂ, умЂ итд. Ђ на крају речи не употребљава — држећн се можда каквог вештачког метричко -ортограФског правида — због тога тако често двосложно што је на крају речи, него зато што је дуго. Још један доказ за горње тумачење метричке употребе дугога Ђ код Гундулића налазимо у веговом држању према груии гласова иј -ј- вок. Тај спој, специјадно н примарно (које није иостало из Ђ) ије, важи наиме код Гундулића врло често као два слога. Случајеве, кад се то дешава на крају речи, нпр. змија Ар. 9, несреЛнија Проз. 361, добије Дуб. 432. обилније Пок. 4, 94, буклији Дуб. 832, студенији Су. 3, 86, очију Ар. 1640, умију Осм. 7, 136. итд. итд. (забележио сам 165 случајева кад овакав спој важи као два слога, и 59 случајева кад важи једносложно), није потребно ни наводити, јер је из досада реченога довољно јасно да је Гундулић дуго Ђ на крају речи изговарао двосложно и због тога већином двосложно и употребљавао. Али ћу тим пре да наведем примере који доказују да се Гундулић није ни мало устезао двосложно употребљавати спој иј вок и у средини речи, ако је по његовом изговору на њега заиста наишао: иријатељ Су. 1, 348. Осм. 12, 543, иријатеља Осм. 11, 395. 16, 411, иријатељи Ар. 321. 842. 1384. 1729(2). Пок. 3, 45. Су. 1, 123. Осм. 8, 100, иријатеље Су. 1, 331. 2, 47, иријатељска Ар. 903, иријатељских Осм. 8, 138., пријатељство Осм. 11, 627., неиријатељ Пок. 7, 13. Осм. 12, 308. 13, 27. 18, 35. 492., иријазан Дуб. 406. 711. Осм. 11, 819. иријазни Су. 2, 154. Осм. 11, 812., бродијаше Ар. 1597., ваиијаше Дуб. 1398. Осм. 16, 149. 380., слиједијаше Осм. 20, 364., растијаху Су. 1. 392., наиијах у Осм. 10, 12., смијат Дуб. 1163., смијаху се Кал. 80., разбијат Ди. 72, разбија.ти Осм. 18, 603., иријат Ди. 94; Матијаша Осм. 8, 339; кријете Ар. 504, вијемо Проз. 182. кријеш Дуб. 206. Осм, 6, 62. 18, 579. иијеш Дуб. 825. добијем Дуб. 1042, вијеш Осм. 6, 100; среЛнијег Осм. 9, 456, мудријега Осм. 16, 349; ваиијуЛи Ар. 1159. Пок. 2, 15., Осм. 16, 309. 18, 519, 20, 330., крију&и Дуб. 394, кријуЛ Дуб. 1131. Осм. 8, 767., иробијуКи Су. 2, 134. Осм. 12, 11., пијуЛ Осм. 1, 211. Факат да је Гундулић двосложно употребљавао спој иј + вок. у средини речи, постаје још важнији ако се узме у обзир релативан број тих примера; ако с'е, наиме, не обзиремо на више него четворосложне облике који овамо спадају (код Гундулића само иеколико пута сазиз оћИ^ш од неиријатељ, затим ваиијахоте Осм. 1, 181), и у којих спој иј -|- вок. због метрума мора да важи као један слог (јер петосложне речи не могу наћи места ни у дванаестерцу ни у ■осмерцу), онда излази да је Гундулић тачно у пола случајева употребљавао спој иј -(- вок. у средини речи као два слога, јер се он налази код њега око 120 пута; али одношај је још повољнији задвосложност ■тога споја, кад се одвоји реч ниједан, која код Гун^гдкћа, у раунп.ч А {-У' т, ч • \ Г(ј>Л \ -. >

п & .