Prosvetni glasnik

НРЕДАВАЊА

743

ник (прозивник треба да стоји на столт отворен за време првих часова докде наставник не упозна бар некодико ученика) и каже: Нека ми на то питање одговори Михаило Павдовић! Из речи „земљин" и речи ,опис". Тако је. — Може ли ко према томе ногодити, зашто се наука зове земљопис? Ја, ја. Нека одговори Владимир Јовановић! Зато што огшсује земљу. — Шта је, дакле, Земљопис? Наука. — Чиме се бави та наука? Описивањем земље. — Шта је предмет Земљописа? Опис земље. — Шта је, дакле, Земљопис и чиме се бавн одговориће ми Душан Тодоровић! Земљоиис је наука, која се бави оиисавањем земље. Тако је. Душан је лопо казао. Тај одговор упамтите сви да знате, кад кога од вас будем питао. Унамтићемо. Шта је земља? Ученици ће или ћутати илл давати различите одговоре, али ни један неће погодити, да је земља звезда. Тада ће им наставник рећи: иошто ни један од вас није умео одговорити на постављено питање ја ћу вам казати одговор, који сви морате упамтити. Земља је звезда. — Јесте ли сви чули? Јесмо. — Шта је земља? Звезда. — Гди се налази? Нико не зна! Па где се налази сунце, месец и остале звезде? На небу. — Па кад је земља звезда, где се и она мора налазити? На, небу. Тако је. — Да ли ми сад уме ко лепо казати: шта је земља и где се налази — Радомир Илић? Земља је звезда на небу (небеском своду). Додај: као што су сунце, месец и све остале, које се на њему виде при ведрој ноћи. — Јели ко лепо упамтио шта је земља и где се налази? Ја, ја. Како се зовеш ти у последњој клупи до прозора? Риста Николић. Реци ми, ти! Земља је звезда на небу као гато су сунце, месец и све остале, које се на њему виде ири ведрој но&и. Добро .је. Седи. Нека ми то исто понови Милан Јакшић! Л.ено, седи! Да ли бисте сви могли тако исто одговорити? Могли бисмо. — Онда слушајте даље! Какви се предмети налазе на иовршини земљиној ? Како, зар нико не зна!? Па нашта ћете наићи, кад путујете из свога места у неко друго лађом, железницом, колима, коњем или пешке? Деца ће у главном добро одговорити. Једни ће рећи: на брда, други иа планине, трећи на. реке, села, шуме, баре и т. д. Та њихова погађања треба средити и допунити. Деси ли се, пак, да нико од ученика не погоди ни један од земљописних предмета с површине земљине наставник треба питањима да их наведе, да погоде бар оне, који се налазе у најближој околини. Затим — као и у првом случају, ако ученици добро одговоре — ваља им поновити од прилике овим редом све важније земљописне предмете: брда, планине, потоци, реке, баре, мора, села, градови, биљке, животиње и т. д. После тога ноставиће им питање: Како се зову сви ти предмети? Не знате? У којој се науци учи о њима? У Земљопису. Па кад се о њима учи у Земљопису, како се онда могу звати? Земљописни предмети. Тако је. — Нека ми све главније земљописне предмете