Prosvetni glasnik

'I

754

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

стиКи Лемо у место, из кога смо иошли, али са суаротне стране. Да је земља друкчијег облика и да илива ио води ми бисмо иутујуИи дошлч на њен крај, иа бисмо се морали враИати натраг, кад бисмо хтели доћи у место, из кога смо иогили. На коме смо телу извели тај доказ? На лопти. - Зашто, Јоване ? Зато што је земља округла као лопта. — Чиме се, дакле, представља облик земљин? Лоптом. — Кад на лопти нацртамо изглед земљине иовршине онда се таква лопта зове глоб. Наставник нека напише реч „глоб" на табли. — Шта је, дакле, глоб? Допта. — Шта представља глоб? Облик земљин. — А шта се на њему слика? Изглед земљине повришне. — Нека нам лепо каже: шта је глоб, шта представља и шта се на аему слика, Миленковић? Глоб је лоита, која иредставља облик земљин и на којој се слика изглед земљине иовршине. За данас је доста, а идућег часа довршићемо лекдије о облику земљину и све пређено укратко ћемо поновити. 3. 0 чему смо говорили прошлих часова? 0 облику земљину. — Шта смо научили, Стојане? Научили смо, да је земља округла као лопта. Да ли смо доказе о округлини земљиној изводили на мору или на сувој земљи? На мору. — Зашто? Не зпате? На какво изгледа море нашим очима? Равно. — Због тога, што се нама чини, да је море равно и што се оно даје сагледати до оних даљина, до којих наше очи виде, ми смо на њему изводили доказе о земљиној округлини. Из самих тих доказа ви сте научили, да море није равно него какво? Криво, испупчено. Упамтите, да је тако исто крива и испупчена и сува земља — која се за разлику од мора зове коино. Шта мислите, у каквим бисте се пределима могли о томе уверити? У равним. Тако је. Али те равниде морају бити тако велике, да их очима не можемо сагледати. Ако станемо ма у коју тачку такве равнице и посматрамо путника, који се од нас растао и путује све у једном правцу, опазићемо појав сличан оном с лађом на мору. Т. ј. учиниће нам се, да путннка поступно нестаје с површине земљине. — Који бисмо део његова тела најпре изгубили из вида? Ноге. — За тим? Труп. — Па најзад? Главу. — Зашто, Мллане? Зато што је глава највиша иа је најдоцније мора нестати иза копнене кривине. — А кад бисмо путника очекивали, који бисмо му део тела најпре опазили? Главу. — Па? Трун. — Напослетку? Ноге. — Зашто? Зато што су најниже па се последње појављују иза округлине земљине. Добро је. — Молсе ли се, дакле, и на копну посматрати округлина земљина? Може. Да ли вам је сад јасно, да је земља округла и на мору и на копну? Јесте. — А може ли се округлина земљина посматрати на целој њеној површини т. ј. свуда? Чују се одговори: не може, може. Можемо ли на