Prosvetni glasnik

ДРЕДАВАЊА

755

свакој тачки земљиној имати или извести бар један од иоменутих доказа о њеној округдини? Можемо. — Еад можемо онда то значи, да је земља са свију с-трана или одасвуд иодједнако заокругљена т. ј. да је округда као лопта. — Где је лакше запазити округлину земљину на копну иди на мору? На мору. — Зашто? Што оно изгледа равно. А копно? Негде равно, негде неравно. Можемо ли округлину земљину приметити нашим очима, кад на мору нема бродова нити у пространој равници путника за посматрање ? Не можемо. — Зашто? Не знате? Ја ћу вам рећи: Зато што је простор, који ми можемо очима прегледати само врло незнатан део од огромне површине земљине. А други је разлог тај, што је округлина земљина услед њене огромне величине — врло блага и постепена. Да лук изгледа све више као права линија што је део већег круга јасно ћете видети с ове слике састављене од самих лукова. Лук 1. део је најмањег, а лукови: 2., 3., 4. и 5. делови су све већих кругова. Који је од свију нацртаних лукова најизвијенијн? 1. — А који изгледа скоро као ирава линија? 5. Добро је. Услед тога и онај малени део Сд. 4. земљин, који ми можемо очима ирегледати, и ако је лучног облика, нама ће изгледати раван. — Да ли вам је то јасно? Јесте. — Онда ћемо ићи даље. Да ли је копно свуда равно као море? Није. — Него? Негде је неравно. — Еако се зову најважније неравнине на копну? Брда и планине. — Па да ли оне кваре много округао облик земљин? Еваре. Иогрешили сте. 11 ако има на земљи тако високих нланина, да бисмо се на њихове врхове могли попети тек за неколико дана, ипак ни једна од њих — нити све укуино — не квари много округлину земљину. Ево зашто. Зато што су све неравнине земаљске врло незнатне, кад се упореде с огромном велИчином земљином. — Да би вам то било јасније ја ћу вам показати на глобу. Наставник износи пред ученике рељез>ан глоб. Је ли овај глоб гладак или нераван? Нораван. — А да ли је ипак округао као лопта? Јесте. — Па како то може бити, Обрадовићу? Може да буде с тога, што су те неравнине ирема њему врло мале па се много не примећују. — Замислите сада глоб, који има у иречнику скоро Г5 метар и на њему неколико десетина неравнина високих но 1 мм. Да ли ће те неравнине покварити лоптаст облик поменутога глоба ? Неће. — Зашто ? Еажи, ти, Марко! Зато што су тако мале, да се из даљине неће опазити. Тако је. А то нсто вреди и за неравнине земаљске. Највиши врхови планински изгледа1'у ирема земљи као зрнад од песка према лоптн, чији је нречник велики Г5 м. Па да ли такве неравннне могу покварити округлину земљину? Не могу. — Зашто, Милане? Зато што су тако прооветни гласник, I. књ., 6. св., 1903. 50