Prosvetni glasnik

126

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

своме предавању ,0 важности и задатку ботаничке наставе на скорашњем главном скупу ,<1еб с1еи18сћеп Бећгег-Уегешв 1иг Жа^игкипЈе хп Сћетшк"). Ученик никако не сме лектиром научити оно, што треба да је илод дугог и свестраног иосматрапа и дубљег размишљања. Ова Шмајдова књига има наставницима да да само уиут, у ком правцу више ученике да упућују да биљку посмат[)ај у и изучавају, а најбо.ви и најсигурнији уџбеник јесте и остаје сама природа. Метод и у ботаници и у зоологији, како лепо вели проФ. Вг. Нетке, састоји се у носматрању, у размишљању о непосредно посматраном и у образовању судова о промотреном материјалу. Овим до сада изложеним захтевима и у нашим гимназијама потпуно како треба могућно је одговорити: у нижим разредима отуда што се ботаника учи од пролећа, а у старијим зато што се зими изучава анатомија и Физиодогија, а од пролећа описивање биљних врста и груписање по сродности у главним потезима. Наши ученици веома радо уче и зоологију а нарочито ботанику, и наставник нешто сам, а много више иреко ученика, може за наставу готово увек добавити свежи примерак (цео, или некад главни део), а многе се сгвари могу и треба изучитп или допунити у екскурзијама непосредно у околној природи (нарочито о биљкама великог пораста од којих се у шкоду само делови могу доносити) или и у ботаничком врту, ако га има. Ја од својих ученика никад не тражим имање „сувих" хербаријума, а и КлепЉ-бегћјИ изреком вели, да хербаријуме не сматра као обавезне за ученике: Јако се тиме увећава домиИи рад, што он у опште избегава, и при том се сразмерно мало искористи, а изискује и преко мере губљење времена у контролисању. Могу се неке користи од хербаријума (нарочито од збирака разних листова по морфолошким карактерима) истаћи, и оном ученику, који се својевољно ода на њ, дати упуства. Али више не. А сада још нешто о Шмајловим сликама. Ма да је истина, да данас после Песталоција нема ниједног наставника—педагога, који не гледа да му је настава пгто очигледнија, те се труди да за свој наставни предмет набави што вигае очигледних средстава, да би му предавање било за учепике разумљивије а и интересантно, и ма да је данас у педагогици признато дидактично начело, да при настави најпре долазе истинске ствари или бар модели, иа онда слике, ипак се и на ове подаже црилична важност. II К. V. Напз1ет у своме чланку: ,0 снабдевању зоолопгких уџбеника сликама" веди: „Да је за посдедњих 20 година у свима новим биодошким књигама иди њиховим новим издањима очевидно све већа брижљивост у погдеду њихова снабдевања сдикама и да је ова оправдана, јер он мисди да је сдика за биодошку наставу не само један украсни додатак но једно бптно наставно средство, које треба штампане нди изговорене речи не