Prosvetni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

127

само да објасни него у неколико и допуни, па и непосредно сазнање да допринесе, у колико ученику пружа увек (кад год хоКе) на расподожење прилику да при ионављању код куће на часу посматрани предмет КО.ШКО толико нред своје очи истави и својим соиственим носматрањем белеге и особитости му изнађе. Црема томе неопходно је по интерес наставе снабдевање уџбеника што је могућно вернијим сликама (а но употреби свих техничких напредака). А.ли докле у овој тачки у главном нема подвојености у мишљењу, дотле у избору и уношењу слика у уџбенике готово нема општих руководних иринципа". За слике у Шмајловој зоологији као и овој ботаници може се потпуно рећи да су не само по облику верне природи и веома инструктивне него и депе и далеко одмакле од слика у Бајлову и другим немачким уџбеницима и то како оне шематичке тако и оне, које представљају биљне јединке (на једној истој слици неке јединке немамо у исто време уз остало и цвет и плод, зелен и зрео, ако то, као у већине биљака, није случај у природи). Слике јединака су на засебним таблицама и у ириродној боји, а многе од њих нису просто само као тренутни Фотографски снимци једино облика (који учепика увек у другом реду интересује), но се из њих види и биљкии хабитус у околно.ј средини, бар у снимљеном тренутку; дакле еколошка је карактеристика и већине сдика Шмајдових (види сдике: вилине косице, имеле, хмеља, јагорчевине, миришљаве љубичице, орлових ноката, беле мртве конриве, живе траве и др.). Разуме се да овакве сдике више стају и труда и трошка, ади су интересантније и ученик ће их (нарочито кад јејош реч о онаким сдикама као у Шмајловој зоологији) чешће прелистати и у свест јаче утиснути, а и на самбстално посматрање подстакнути се. Да има таквог јачег дејства од слика сваки се могао уверити на себи. Ја бар живо се и сад сећам, да када, сам ђаком у Гор. Мидановцу у једној дошлој менажерији први пут у своме животу гледао живу камиду, даФа, слона и друге егзотне животиње, све ми се некако чинидо, као да су ми од некуд и ликом већ потпуно познате, као да сам их негде виђао, а то зато што сам их а управо оно мадо егзотних важнијих биљака већ дотде вшие пута иосматрао на сликама и у боји. Уираво и доцније у животу нарочнто се живље сзамо слићка гдеданих у детињству, које је тако рећи „жедно" истих. Сдике могу некад ученику да помогну да дакше и сам нађе биљку у самој природи а управо оно мало егзотних важнијих биљака, (падми и др.), о којима се у шкоди учи, једино се можемо сдикама помоћи. Ну не ароауштсш реКи да од готових слика у уџбенику, ма и овако леиих, као што су Шмајлове, у неколико имапе се и штете, ако се буде остајало само на њима, а не буде уираво више и неиосредно иосматрало у околној живој ирироди. II можда због тога ни у ботаници ни у зоологији ни у минерадогији с геодогијом код нашег неумрлог Д-ра Јос.