Prosvetni glasnik

128

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Палчића нема ни једне једине ни најпростије сдике, да се и не осврћем на ранију (још 1851. год.) „бстествену потЉстницу за младежв србску* Вука Маринковића. Међу тим Панчић у своме чданку „0 јестаственпчкој настави у основној шкоди" (види: . Из природе мањи списи Др. ЈосиФа Панчића," издање Српске Књижевне Задруге, књ. 13.) говори о цртању у јестаственичкој настави и снимању самим ученицима с природе и с пуно разлога ве.ш: „Да јестаственичка настава без цртања остаје непотпуна, и да је ономе, ко жели да се учи јестаственици и да се .јестаственичким знањем користи, исто онако нотребно цртање, као што ,је писање потребно ономе, који се учи књизи и који жели забележити оно што у многим ирмликамм корнсног чује или и сам замисли". Није увек веровати ученикову знању само у речима, ако, т. ј. уме само обновнтн оне речи, што их је чуо од наставника или нашао у уџбенику, него оно ће бпти темељно тек онда, ако и потпуно разуме оно што речима исказује. Зато се увек и старамо сазнати, да ли ученик доиста и разуме оно што нам речима прича. А норед осталог и цртање може наставнику у томе у јестаственичкој настави помоћи. Ево н. пр. у ботанпци: Није довољно само поменути, лист је по л искиним ободима рецкаст, кад има ситне и оштре урезе и изрезе, — него. да би се могло одобрити да ученик ствар разуме, добро је, и да увек уме такав лист у природи показати, али и бар шематички га нацртати. Слично је и с цветовим дијаграмима и др. У Шмајловој ботаници има досга и шематичких слика лаких а лених и њих треба ученик да научи сам да нрави да сам сопствентг очима осмотри предмет и шематички га сними, при чему није главно да буде само лепо и са сваком маленкошћу, но само што је најважније идаје тачно, верно. Натеривањем да ученици и сами снимају с природе, како вели Панчић, не само да се може постаћи многи ученик, у коме је дотле само „тињао" уметнички „дар," да га развије и усаврши (јер без покугааја и рада нигпта), — него се тиме вежба и око и тако долази до вештине гледања , свикне се да све (па и жива бића) брижљивије проматра и да разликује стварно од споредног. Сем тога ово олакшава вели Вг. С. ЕоЉе, да после ученици боље разумеју и оне слике изложене у самим уџбениципа (често по неке за многе замршене). „Као најбоље вежбање у проматрању неког цртежа јесте извесно само цртање с природе; ово вежбање далеко је боље него само голо посматрање предмета и њиних слика (Вг. С. КоШе, МеШосИк г1ез паШг^езсШсћШсћеп ХМегпсМз, \\Леп, 1891, 35. стр.). * * * А сад ево наиред обећаних превода неколико биљних врста у којима ће се видети, како је Шмајл, где год је требало, довољно обратио