Prosvetni glasnik

129

пажњу ученика и на биљкину корисност, која особито интересује нарочито млађе ученике:

Ниједан цветак у нашој домовини не поздрављамо с тако великом радошћу као прву љубичицу, коју нађемо у баштенској травици и.ди у дивљој (слободној) природи на каквој пољаници, у лугу или на окрајку оближње нам шумице: та у њој видимо једнога сигурног весника давно очекиваног нролећа. Зато су песници „малу и илаветну љубичицу" толико опевали и у многобројним ,песмама о пролећу" прославили. Иремда су њени цветови високо обдарени нежном бојом и драгоценим мирисом, инак она цвета у тихим и склонитим кутићима. Зато нам и важи као символ снисходљивости и скромности. Због ових својих дарова и јесте од памтивека једна од најмилијих баштенских биљака, и непрестано се ради на томе, да се одгаје љубичице са све већим, лепшим и мириснијим цветовима, којн ће се ирема одлици — вариетету развијати у свако годишње доба, које нам је воља. Драгоцени мирис овога цвећа употребљен је и за справљање разних миришљавих водица, мелема, мирисавих сапуна и т. д.

1. Кад би љубичица сваког пролећа произлазила из семена, било би немогућно да тако рано у години озелени и цвета. Али она је дуговечна биљка, и њу пролеће већ спремном затиче. 2. Иотребно градиво за лишће и цвеће смештено је у оставу, у стаблу које је већим делом подземно. Из овога подземонг дела или ри.зома ничу многобројне ситне жилице, али је дакле нетачно сматрати га за корен, ма и главни или првобитни (примарни). Јер иошто носи многобројне лисне ожиљке, дакле раније је морао носити лишће, не може се никако узимати за корен, — који дакле никад нема на себи лишћа. Мањи стаблов део излази ван зомље и на свом врху развија бокор лишћа. Прошдогодишње лишће, које се већином до новог пролећа одржава потпуно изумире тада, а над њиме разлистава се бокор новог. Дакле сваког пролећа стабло се по мало помера на више, дакле на супротном крају непрекидно изумире, онако исто као код ризома беле сасе (Апетопе пешогаза) и најближих сродница. Па и кад би ово померање на више и изумирање на супротном крају било ма и најнезнатније, морао би ипак најпосле доћи тренутак да стабло буде са свим истиснуто из земље и да по овој буде положег/з! Али ипак т<

Миришл >ава љубичица (УЈо1а ос!ога1а).

а) Љубичида, чове^ова <љубимица

б). .Љубичица, про^детња би,љчица.

просветни гласник, II. кн.., 1. св., 1903.