Prosvetni glasnik

130

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

истој мери, у колико доде иаумире, у тодико га коренови ув.ааче у земљу.' 3. Лишће. а) Разлнстало младо лишће на оба бока фишекасто је увнјено. Какав значај то има ноказаће нам овај оглед. Узмимо два нодједнака листа, а онако увијена, и оба ставимо на ма какво место према сунду, али ношто један разастремо и уз то иритиснемо једном иглом за плетење или нечим другим. После неког времена видићемо да увијени лист изгледа још доста „свеа;', док се други већ јако спарушио, увео. Као што се једним другим простим огледом може утврдитн (метни лиснате гранчице од ма каквог шиба или грма под једно стаклено звоно н посматрај како се па његовим дуваровима хватају ситне водене капљице док се биљно лишће нолагано спарушава!) овоме спарушавању узрок је у сувише .јакој транспирацији, у сувише јаком испуштању у облику водене паре оне воде, која се налази у лишћу. Фишекасто увијање младог листа јесте дакле једио заштитно средство од сувише јаке трансиирације. Први оглед нам показује, зашто млади лист управо и потребује такву заштиту: на вештачки разастртом (равном) листу вену и спарушују се најпре они његови делови, који иначе беху увијени. Они су веома нежни зато најјаче транспирирају, па отуда најпре и пропадају и — због тога потребују особите заштите. в) Ностепено млади лист разастре своју по дну срцасту а ободима рескасту 2 лиску. Према томе да ли љубичица расте у малој или високој трави, и њене су лисне дршке разне дужине: али су увек толике. да лиску изложе довољној сунчевој светлости (Што је нарочито од значаја за хлороФилну асимилацију). При основи сваке лисне дршке (код лисног јастучића дакле) надазе се два мала ланцетаста залиска, који закриљују са свим млад лист у своме пупољку. С) Љубичнца, биљчица која се разно.шко размшшава. 1.) Љзице. Из пазуха доњих листова. избнјају гранчице, лозице, на чијим се коленцииа јављају бочни корени. Али гранчице остају положене по земљи и расту дугачке, тј. имају веома дуге чланове, противно главном стаблу, које је с кратким члановима (МегносШ), јер листови, који су увек на коленцима, густо су збијени једно над другим (као бокор). услед поменутог лозичин темени пупољак далеко се удаљује од матере биљке и у скоро разлиста бокор новог лишћа, у чијој ће се средини до године помолити цветови: постала је нова биљна јединка, која свакако јога дуго може остати лозицом док се ова не прекине у вези с матером. 2.) Пролетњи цвет. У колико је цвет у љубичице диван и љубак, у толико му је и

1 Скупљањем њихове коре и увијањем дрвених судова. 2 Панчићев термин »рескаст* ма да се више говори рецкаст и рецкати.