Prosvetni glasnik

9*

ОДЕНЕ Е 11РИКДЗИ

131

а) Крој особит. Као тело код човека и код многобројних животиња (примери?) тако се и двет у љубичиде може само једном једином симетричном равни (повуци је!) пресећи у два бочна (латерална) симетрична дела: дакле билатералне је симетрије. Из траве га уздиже дугачка петељка са два љуспаста листића у средини и прави уочљивијим, видљивијим за инсекте (Посматрај, како су и дветне петељке као оно лисне дршке разне дужине!). Пет чашичиних 1 листића у почетку (у пупољку) потпуно обмотавају н заштићавају унутарње нежније цветне делове. Доднпје буду отиснути у страну од љубичастих (ретко белих) круничиних листића, од којих су у потпуно развијена цвета по два и два управљепи на више и бочно, а један је посувраћен на ниже. Овај доњи круничин листић продужен, здуљен је у остругу , 2 у коју оба доња од 5 праигника пружају но један дуг, зелен репсљак. Као што се помоћу чула укуса можемо уверити, ови су реиељци медници, луче мед, који се слива у остругу као у неки „ медни лончгсЛ ". Веома. кратки прашници стоје око плодника и на предњем крају имају по један наранџаст шиљак. Ови шиљци куиасто су сведенн над плодником и кроз ту купу промаља се горе кончасти стубић, који се завршава на доле кукастим жигом. Гаспукну ли се прашници, суви, брашнасти (растресити) цветни прах (полен) пада у купину шупљину. — Као крој не мање ,је особито и иренашање цветног ираха или опрашивање 3 (инполинизација). Боја круничиних листића (љубичасти, у средини бели, доњи листић с тамно плавим иругама; ретко са свим бели) и нарочито јак мирис намамљују носреднике. Како је мед скривен у остругу, не могу с кратком сркалицом 4 инсекти до њега да допру. Главни су иосредници пчеле и бумбари. Онн или слетају на доњи круничин листић или висе о оба горња, при чему се држе и за длачице бочних листића (Цвеће, код кога опрапшвање бива помоћу иисеката, зове се ентомофилно. — ГеФ.). Како само опрашивање бива, лако се даје утврдити овим огледом: Узме се један млад цвет и у његову положају држи толико високо, да се има јасан поглед у његову унутрашњост, па се другом руком унесе у остругу једно шиљасто дрвце (као инсектова сркалица!). Чим дрвце дирне жиг, који затвара улаз, стубић се покрене мало на горе. Тиме се наранџасти прашиичини шиљци раздвоје, тј. њима образована купа се отвори, да може да испадне мало од растреситог цветног праха. Потпуно се исто дешава, кад уђе у цвет сркалица каквог инсекта: један део цветног ираха тако иадне животипици на сркалицу и главу. Одлети

1 У Панчићевим делима стоји: чашичини и круничини, а не чашични и крунични листићи, а Козарад меша у својим разним делима.

2 ББенош средпном иродази доменута снметрична раван.

3 Овај се термин неће ваљда бркатп са арашењем код винограда и кукуруза.

4 Рекао бих нодеснији израз овде но сисаљка.