Prosvetni glasnik

132

ИРОСВЕТНН ГЛАСНИК

ли сад инсект неком другом двету и то још боље од какве друге јединке, не може бити, а да се неколико ноленових зрна од тога не отару и не прикаче за жиг, који је управо на путу за мед, и тако се изврши иосредничко опрашивање. Оада нам је и разумљиво: зашто љубичица има сув и растресит цветни прах, докле код ентомоФилног цвећа (у које долази и љубичица) по правилу налазимо тај прах лепљив (зашто ?); због чега цвет не сме да стоји усправно или да је потпуно суноврат (куда би падао цветни прах ?), него мора да буде косо суноврат, зашто, другим речима, цветна петељка сворм врхом ирави нарочиту суноврсСТОСТ. 3. Летњи цветови. Сем дивних нролетњих цветова доцније у току године у љубичице се јављају и други, ал.и са свим неугледни цветови. Њихова чашица остаје затворена; круничини листићн нису јасно обојени; али прашници и тучак су добро развијени, да се по нравилу од њих развију плодови. Пошто оирашивање ових „летњих цветова" бива без помоћи инсеката (самооирашивање) , разуме се по себи и да немају примамљивих средстава као у пролетњих цветова, на име: шарену боју, нарочито мирис и мед. 4. Плод. а) Плод чаура постаје из једнооког плодника, који је састављен из 3 оплодна листића (три карпидије), које има дуж својих бокова по један ред семених пупољчића или заметака (семконоша је дакле бочна). Незреле чауре висе на суновратим петељчицама или чак леже по земљи. Али чим сазру, петељчице се усправљају. Три капка (колико и оплодних листића!) којима чаура пуца, мало по мало смежуравају се и бокови им се све више приближују семенкама, које притиском, произведеним продуженим сасушавањем, буду врцане 1 (отискиване) као оно ирстима влажне трешњине коштице, кад се овима деца узајамно гађају у шали. Зато се и плодове петељке при сазревању семенки морају напред кретати. А кад се узме у вид, да љубичица расте на склонитим местима, на којима је расејавање семенки ветром, као н. нр. код каме^ њарског каранФила (ГИапШиз сагЉизЈапогит), једва могућно. онда се лако увиђа, да је овај начин распростирања милих љубичица ванредно целисходан. Али како се само глатка зрнца дају „врцати" (трешњине коштице рекли смо да су влажне), и в) Семенке у љубичица су особито глатке и тврде. Оне имају но један бео, меснат израштај, који можемо без штете за клијање уклонити. Ну иосматрано је да извесне врсте мрава радо једу ова,ј израштај и због тога носе или увуку семенке у своје мравињаке, што је за биљку пробитачно, јер тако многе семенке доспу на место, на коме могу клијати: што је извесно још особитији начин распростирања.

1 И Панчић уиотребљује ову реч за овај појав (види^његову Фдору околине Веограда, IV изд., стр. 44.). Р.