Prosvetni glasnik
радња главног просветног савета
595
Нетачна је напоиена уз глагол Бе|еђ(еп (14): „У значењу иод 2, (т.ј. Ћ иреаоручити)* очувао се овај глагол у данашњем језику само још у изразу: @ои ће[ођ!еп! (с Богом! т. ј. нека си Богу иреиоручен!) " Првобитно звачење тог глагола ноказује готскн језик, у коме ГНћап значи ,сакрити оегбегдеп". У старом немачком језику зпачи 1м(е1ћап „поверити. предати" (апоегЈгоисп; ћејопћеггЗ ^еп ?е!фпат ђег @гђе апвегЈгаиеп т. ј. ђедгађеп, дакле онет нрвобитно готско значење), затим „заповодити" (&еј : еђ(еп). Оба значења очувао је и средњенемачки гл, ћеуеШеи. Што се првобитног тумачења тиче, тумачи га бапДегз овако: @тет еЈша§ ће[еђ1сп, е§ 1()Ш иђегдећеп, о13 с4№а§ р ЗЗегдепђеЗ, ди ЗЗсјфи^сп&сЗ, Жегтађгепђеб апђеип« дећсп. У томе значењу није он омеђеи само на ®о({ ћфђкп! пгго се види из ових примсра: ,,ђај§ ег гђт ипЈег |ејпе фапђе ћсуађ! аКе ®е[апдепеп гт @е?апдтЗ" (те му иовери све сужње у тамници. 1. Моз. 39, 22). — „^п ђеше фапбе ће^еђк гф тетпсп. @е1)"1". (у твоје руке предајем дух свој). Рв. 31, 6. „Ш& Иејз еђеше ©сђКће тафеп ипђ ћфђ! ј!е ђеп Оћег[1еп" (и начини штитове од меди и предаде их старешинама). 2. Сћг. 12, 10. „ЗЗеЈтеђ! !ж ћесгге ЗВеде... ћег аНег1геи[1еп ^Рреде ћсЗ, ћсг ћеп фгтте! ЈеиИ Р. Оегћагс! (Рз. 37, 5). — 33агаи[ ће[ађ1 ег ћет $иаћеп ђге фиИе гшћ Јод ђгпппГег. Кгпке! Егг 9. (ћ. Тгеск 2, 17. ХЈћ1ап(1 Егпб! 126 е1с.). У напоменн уз глагол јтдси (49) вели писац: „Старинска облик иређ. времена јипд очувао се само у аословици: 2Ш1е ђје ЗЦЈеп јипден, ЈМНЈфегк тиђ ђГе ^ппдеп". Писац мисли, да је претерит од глагола јшдсп некада гласио јипд, а то није истина. У старом и средњом горњонемачком језику ваља у лретериту јаких глогола разликовати две основе, једну за сингулар.
а другу за плурал,
на пр.
аћ(1.
зИдап
(Цсгдеп)
ргаег.
88-
б!е1§
р1.
бИ^ит
ш 1к1.
з(1§еп
11
П
5?
в1е1с
11
зН§еп
аћс1.
^ггГап
(дгеггеп)
11
11
11
§гг1Тит
шћ(1.
§п1еп
11
11
1)
§геИ:
11
§гг11еп
аћс1.
ћгоГагг
(ћгеЈеп)
11
11
1)61
V
ћигит
шћ(1.
ћги1еп
11
11
1)61;
11
ћи1еп
аћ(1.
ггоћап
(згсђеп)
11
11
гоћ
11
гидит
тћ(1.
ггећеи
11
11
11
гбсћ
11
ги§еп
аћ(1.
ћт§аи
(ћгсдеи)
11
11
ћои^
11
ћи§ит
тћ(1.
ћгедеп
(гшпеп)
П
11
ћоис
11
ћи^еп
аћ(1.
ггппап
11
11
гап
П
гиппит
тћс1.
ггггпеп
11
11
гап
11
гггппегг
аћ(1.
згп§ап
(јшдсп)
11
11
5ап§
11
.3111] ци 111
тћЛ.
згпдеп
11
11
11
бапс
п
бипдеп н т. д.
Карактеристична црта новонемачког
језика јесте
батп то, што је он у
оба броја изједначио вокал у претеритној основи. Еао што се из горњих, иримера види гласио је у сингулару облик претерита од глагола јшдеп од вајкада вап§ (у средњ. нем. §апс, јер је у њему владао Фронетички правоппс) а не зипд. (Промона: аћс1. 8 гп §. 1. вап§ 2. 8ап§1 3. вап§. Р1. 1. би§ит(ез), 2. 8ип§и1 3. бипдип. шМ. 8т§. 1. занс 2. зап§е 3. запс. Р1. 1. кипцеп 2. зипдег 3. зип§ен). Еод ћга(С11 (57) треба напоменути, да се облик претерпта ћга!с(е употребљава само у смислу транситивном. Код глагола ћгефеп (17) гласи напомена: „ Слабу иромсну има ћгесђеп 1., кад значи: трлити (нир. лан, кудељу — долази од именице ђге ЈВгесђе трлица), 2., у глаголу: гађеОгеФеи (штрбекати — какав језик)* . Извођење