Prosvetni glasnik

696

ЦР0СВЕТ1Ш ГЛАСШ1К

овога глагола од ЗЗгефе спада у народну етимологију, а облици слабе промене, употребљени од писаца, нису нишга друго до подражавање народиом говору. И у значењу „трлити" има тај глагол јаку иромену; на пр.. фстђ, 311 беш еЗ ђеп фапг јеШег дебгофеп. АиеЛасћ Б. 1. 7. тап Гђп пасђ« ота!§ БгтфЈ, јсђштд* ес. &аггоп1 563 в. 33гефе1 ђеп $1асђЗ! ЗЗггф ђи, агтег $(асђ§. V. 3, 132. в Ка .гтагЕсћ 1, 805. Код глагола гађебгефеп = гаћегп изгубило се осећање према основном глаголу, те се он мења понајвише по слабој промени; али се ипак налазе и у књижевном говору цравилнп облици јаке промеие на пр.: Ж1е тап ©ргафе пегМгђ!, тИ ©фгапђеп јсе |о14ег(; ипђ га5ђг I (1) 1. РМеп 4, 70. ®а§ ©песђ1[(1)е гаћдеђгосђсп. Натапи 8Из. В1. 149! (в. У. 8ћ. 3. 653.). Код глагола ђаиеп (62) треба поред ђгсБ ставпти и 1)аи1е (ђаис(е); јер у значењуј ђаиепћ дсшшпеп (-сећи) и ђапспђ ђеагђеКеп (-тесати) употребљава се ђаи(е "(не ђ1еђ): сг ђаи(е фо1ј; ег ђаи(е ет 93(1ђ ооп @(ет. Уз глагол ђГсдеп (106) вели се у напомени: „Овај глагол има и облик ђеидеп и мења се тада ао слабој иромени ". По моме мишљењу је глагол ђеидеп (аћс1. ћои^еп, тћс1. ћби§ен) Фиктитиван глагол уз ђгсдеп (аћ<1. ћои^еп тћс1. Медеп - ђ1едеп тафеп). Да је оваква иометња владала некад у говору, кад се оба глагола мешала, не да се норећи; јер 8ап<1сгз вели: УЗегђе ЗеКшог'(сг ђе|"(апђсп (апде ођпе рфегеп ип(сг](!)1еђ пеђеп ешапђег". Ну и онда су против таквог мешања устајали @1Ч1ШП и други, по гдегде л погрешно. То је питање данас пречишћено, и ко има иоле језиковна осећаша, неће те глаголе метпати. Да нпје ђседеп и ђеидеп истовегно, види се из ових примера, у којима се ни по што не може занемити један глагол другим; на пр.: бједеп: 331едеп ођег ђгефеп. — Феп .ри(, ђеп |ге дегађе ђод. &и(2ко\? К. 5, 1бв. Ф(е ®гатре г[( т ђ(е фође деђодеп, хђтђ. @те ЗЗгМе ђосђ иђег ђеп ЗЈапђ ђсг |игф(ђагеп 2ле[с дсђодсп. 8сћ. 50 а. ЗЛе ђ1еде тсђг @ејфи(з ђге ^осђе ђетег ЗЗгиДеп. ГгеШ^гаЉ О-агћ. 137. бецдеп: ЗВепп $ађге егђепшаг(§ ђег ЗИи((ег ©Игп деђеид(. С. 39, 16. ЗВгг пеђтеп ђаЗ ©еђеГтгиб пи( деђеид(сг ©Ите ап. С1ашШб 7, 148. ЗЗеиде оог ЗШађ ђаб §аир(! Сћатјззо 3, 317. @еђеид( ег[(, §е1д( ђег ЗЗодеп јете Ј?га[(. СгШраггсг (в. Вогпе 1, 305). ^)а((сп [етеп ^сасЕеп, пиг П1сђ( јетеп 2)?и(ђ деђеид(. Актзег Б. 96. ®ге ©фиКсгп ђсидеп ип(ег тетеЗ 3?а(сг§ ?а[(. 8сћ. 376. ©п Шпђ ђсид( ђсп Ш?а[(. ГгеШдгаШ Сагћ. 169. Осетљиву разлику опажамо у овим примерима: ®(е ®ше ђгедеп 9. 13, 327. ®1е 1?п1е ђепдеп. КеК;ћагс1 92. 2Вег егп 1(е1[е8 ®те ђа(, (ат еЗ тсђ( ђгсдеп. 2Вег јађ пгф( ђети(ђгдеп ШГИ, Ш1Гђ ђаЗ ®ше п(ф( ђеидеп. — Фег ^Р[(ид[Кег, ђег ђге... $га[( ђеб фа1је§ ђи(ђ[ат ип(ег§ ^осђ дсђодеп. 8Ш. 523 в. ј)а[3 ј(е ђеп ~ЈЈас!еп (егпсп ђеидеп, ђеп це аи[ге(ђ( (гадеп. 8сћ. 545 в. ^гођ (еђг(еп јге ЈигМ, ђсп 91аЕсп Егитт деђодеп ооп ђеб 21д1)р(егб де1ђет $от. ГгеШдгаШ Сагћ. 142. У напомени уз глагол дађгеп (117) каже се: ,, Овај се глагол пише и Јвгеп, јер долази од даг (готов)"'. Овако тумачење ортограФије сасвим је погрешно, дађгеп и дагсп су само гра®пчки различни облици; у једнога је дужина самогласник а обележена непотребним ђ, у другога нема тога обележја н а је ппак дуго. С придевом даг нема тај глагол никаква посла. Основа у гл. дађгеп (даг - еп) није секундариа, јер није изведена од даг, већ је иримарна (индоев. корен јаз). У старом немачком језику гласио је тај глагол дезап и језап, у средњем немачком језику дегеп и језеп [По гласовном закону замењује у аћ<1. ј пспред е и Г глас §; а граматичком разменом (дгатта(1[сђсг Жесђ[е() постаје од з глас г). Деривати од даг су ђпе ©аге, дагеп