Prosvetni glasnik

РЛДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

599

„Џланинка" је збирка прича, посама, поугса и др. Ове су узете нешто из наше каижевности, а нешто је нреведено и посрбљено из других. Укупно их има на 45 на броју. У овоме броју има ствари које би могле послужити, али имаде доста и таквих које не одговарају захтевима који се стављају грађи оваке врсте. Тако: 1. Уместо да је грађа тако пробрана да се њоме на нодесан начин код деце буди етичко и остетичко пнтересовање, како се то тражи, овде имаде грађе која износи пепосредно моралне поуке. Са тим моралисањем се иде тако далеко, да се за љубав његову у неким причама изиосе и неистпнити и немогућни догађаји. Понегде се па крају приче додаје и морална поука, која често не одговара њеном садржају. Треба само видети нриче: Ко рано рани, .две среКе граби, Радознала Марија, Савеетан трговац, Тражили ереКу, Зрно жита као кокошије јаје, Мали иесконоша. 2. Има и такве грађе која не одговара аперцеитивном ступи.у деце којој је намењена. Писци желе да се књига поклања ученицима основннх школа, међутвм они говоре о Италији, Швајцарској, Апенинима, Алпима, Индији, Бомбају, Епглеској, Азији, Китају, Пекингу, Кинеском народу, Егппћанима, Грпима, Немачкој, СтароЈ Грчкој, Риму, Јапану, Филипу Макв' донском. Неподеспа је за ову књпгу и расправица Чиме су се играла деца у старо доба. Деци, којој је ова књига намењена, пре би било потребно дати данашње играчке, него им иружатн расправу о играчкама неких далеких далеких предака. 3. На погрешном је месту овде и оно неколико прича у вези с цртањем. Оне су зато, да их неко други деци прича и уједно црта, на кад се заврши прича, онда је п слика готова, и оне обе тако ностизавају свој задатак, који је више психолошки, и који се само тако постиже. Овако не. 4. Има и прпча у којима се пропагујући за једну врлину доиупгга грешење о другу. Тако је н. пр. Оче наш и Св. Сава и сиромах. 5. Песме су готово све веома слабе. 6. У тексту ове књиге има и слика. Оне су узете из немачких листова или књижица, и унете овде. Слике су за се добре. јер су их радили уметници, али не налазим да су за српску децу, јер нам ничим не одговарају. Слике у тексту треба садржину његову очигледно да представе. Зато уметник проучи прво добро садржпну, па онда илуструје. Овде је обрнуто : иесници су градили стихове по сликама. Али изгледа да нису добро схватили слике, јер им стихови не одговарају сликама, те ове и стоје у тексту без везе с њнм. Треба само прочитати песме Дечја радост, Весело, Ерај аотока, 0 леаје дан и са њиховом садржином поредити слике које су нм додате.

Према свему, ја бих ову књигу препоручио за горњи смер, ако би се она ослободила ових погрешака. 25 марта 1904 год. Београд. Захвалан Просветном Савету Влад. Д. Стојановик, школ. надзорник за град Веоград.