Prosvetni glasnik

66

ПРОСВЕТНИ ГЛАСННК

се мере, дриступачни су нашем чулном опажању, као што су и саме нојаве које проматрамо. Закони физички у ствари су однос између измерених коначних и крајњих мерљивих едемената. Истине експериментадне Физике исказане њсним законима, могу донекле бити потребно објашњење узрока групама сличних нојава, али се тим законима не могу вршити онаква тумачења, каква су потребна математичкој физици, која тражи апликацију најоснованијих физичких закона за све могуће нојаве. Само путем опажања можемо доћи до нових истина, до открића нових појава, непознатих физичких сила и свега онога што чини научно откриће Физике. Из огромнога материјала ексиериментадне Фи .зике, Физичка теорија заснива могућност тумачења на основу простих хипотеза. II Да би јасније било чиме се бави експериментална, а чиме математичка Физика, морамо се посдужити једним примером. Експериментадна Физика групише појаве, по дејству њиховом на чуда наша: светлосне, топдотне, електромагнетске, молекударне, акустичке и т. д. Појаве јго доменима имају своје квалитативне разлике што би Локе рекао секундарне особине. Математичка Физика тражећи јединство свих појава иде на испитивање узрока секундарним особинама на тражење примарних особина. Математичка Физика нема више посла са елементима чулне ирироде, она полази од хипотеза о природи материје, наслањајући се на податке експерименталне Физике и тражи узроке чисто механичке лрироде, свим могућим особинама физичких појава. Раздробљавање материје на ситне дедове, атоме и молекиле, изазвало је потребу тумачења мерљивих елемената експериментадне Фи .зике немерљивим бесконачно мадим елементима, као посдедњим носиоцима материјалних особина физичких. Теориско тумачење уснешно није могло бити иримењено пре нроналаска диФеренцијаднога рачуна [Њутон-Лајбниц]. Тим рачуном појам брзине и убрзања сведен ј».на извеснс диФеренцијале пута по времену. Појам силе као узрока појавама добио је значај диФеренцијаднога израза у производу из масе и брзине. [Њутн]. Принципом акције и реакције омогућена .је веза између узрока [сида], и њихових ОФеката, ко.ји се код најпростијих појава маниФестују на кретнњу појаве односно на њиховим брзинама и убрзањима. Математичка Физика почиње у правоме смислу те речи од Њутна, открићем закона гравитације и Кеплерових закона, који су на основу експериментадних података Тихо де Брахе-а изведени. Примена гравитације за тумачења васионских кретања проширида је домен мат. фнз. радовима Ла-пласа Ла-гранжа, 0' А1етђег1-а и др.