Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ницама Женске Учитељске Школе и Виших Женских Шкода о годишњем исциту. Г. Ср. Пашићу, у име хонорара за ре<&еровање о овој књизи, одређено је десет (10) дгтара. . VIII Прочитан је реФерат г-ђе Круне Аћимовићке и г-ђице Једене ,1азаревићеве, кдасних утатељица Београдске Више Женске Школе, о преводу књиге : „Мали домаћин", коју је у рукопису поднела г-ђа Анка Ристићка, учитељица, и молида за одобрење да се ова књига у њеноас преводу може употребљавати за покдањање ученицима и ученицама III и IV разреда основних школа и ученицима I и II разреда средњих шкода. РеФерат г-ђице Лазаревићеве и г-ђе Аћимовићке глаеи: Г*давном Просветном Савету „Мали Домаћин" „Бе реШ сће! <1е ЈатШе" дело т-це Зелаиде Флерио, које је г-ђа Анка Ристићка, учитељица, преводећи нрилагодила нашим нриликама — носрбила — и школској младежи наменила, прегледале смо и учтиво подносимо своје мишљеае Главном Просветном Савету, уједно благодарећи на почасти указатој нам: 1, Избор је изврстан; 2, Разрада оригинала као и превод-црерада је примерна; 3, Психологија и моралнн карактери су уметнички изведени. Карактери у целини као и у појединостима су рељеФни. Ниансе, детаљи и иокрети у опште каражтера, који се у Малом Домаћину износе занимају читаоца тако да их нажљивије прати, а ]-метнички опис средине, у којој се ти карактери налазе и крећу, оправдава дужин) т дела —- 288 страна — и одржава иотпуно пажњу читаоца; 4, Морална поука је циљ г-це Флерио, који је потпуно постигнут у толико пре, што је свака личност у неку руку морална поука. На пример: Павле, Марта, Маркић и Дебели Јаков представљају примерне дечије карактере. Истина да се у Маркићу и Дебелом Јакову дивно износи недостатак васпитања, коме је опет узрок средина, у којој се налазе. Павле и Марта поимају врло добро жалосне прилнке, које су их задесиле после очеве смрти (отац је пострадао на берзи) и јуначки сносе патњу и борбу у животу, а мала Драгојла, анђео дете, по срцу добра и племенита, не може никако да се сложи и помири са сиротиљом, која их је одмах после очеве смрти снашла. Опа воли г-ђу Перпшпћку код које је боравила с братом и сестром, док их деда код себе не узе, такође старог Перишића. чичу псо пече кестење, воли Перишићкину терасу, бршљан на тераси, птице, али само њену бедну собицу и сиротињу не воли. Мама јој је болесна и одмах после очеве смрти одлази у приморје на лечење, остављајући своју децу готово рећи на милост и немилост џандрљпве старе мајке, која ни њу, ни њену сестру, ни брата не трпи, а даје их код г-ђе Перишићке, док их деда не узме к себи. Драгојли је Бог одузео оца, кућу, имање, кола, леие стрлице, леие ствари, готово и играчке и зато се она и с Богом посвађала; ну диван карактер старог брдског артиљеријског канетана, деде њиховог — г-на Добрића — утиче благотворно на сву децу и Драгојлу додније на узорит начин мири с Богом. — Ту се изводи дирљива поука верског морала.