Prosvetni glasnik

радња главног нросветног савета

168

Пут дечји од Београда до Соко-Бање као и боравак аихов у СокоБањи код деде и тетке Персиде је дуг низ најлеиших и најкориснијих примера и иоука за деду, за младеж у опште. Деда Добрић и тетка Персида су два кримерна карактера. Деда строг, правичан, во.јничког духа човек као и тетка нежна, блага, љубазна, труде се да што боље васпитају своје госте, нову чељад, сиротане, о којима се од сада они брину. Деда се необично стара за свога унука, коме је урођено осећање дужности. ,/1еи пример за мале и одрасле читаоце. Деда Павла негује физички. челичи морално, водп бригу о његовом умном развићу и с тога га даје у Читлучку школу, да се спреми до почетка школске године за пријамни испит. Заступник Читлучког учитеља је Боривоје; ово је тип учитеља „старога кова" који се и данас по где где налази. Онис учитеља Боривоја, његовог рада н понашања јесте дивна сатира на старинске школе. Учитељ Лаза спасава и модерну школу, јер је сам образован и пун љубави према раду. Он се је разболео н у своме заступнику Боривоју дао нам пример тииичног староковног учитеља. Павле се у школи удружи са Маркпћем и Дебелим Јаковом, н то друговање је дивно изведено. Нарочито је оно данас потребно нашој деди, ђадима и младежи. Као што је опет живо и истинито лутала она група неваспитане деце, којој кућа, па ни школа ништа није дала. Павле другује још са својим рођаком Јанком. Јанко је тип небрежљивог и леног младића. Тај утицај његов на Павла ледо је представљен а .још лепше је изведено Павлово покајање и псправка, што је најлепшим плодом уродила, пошто је положио пријемни исиит за гимназију. Павле греши и иада да се што боље поправи и подигне. Павле је узор детета, у чијој је души урођено осећаље дужности. У детету се ствараше човек; он је бранилац својих сестара; нада нородици ; он треба да наследи све врлине чувене породице Добрића. Његове сестре су нежна деца и моле се Богу да им мама оздрави. Они су сиротиња. Деда саветује 11авла да иде у Алексинац да полаже испите за гимназију и да буде благодејанац; па да ра.ди да постане човеком, заштитником и домаћином своје сироте породице. Павле оставља болног деду и иде сам у Алексинац; полаже испите, и враћа се у Соко-Бању, да обрадује деду кога застаје на самртном часу ; шапуће му „Примљен сам за гимнанију" и деда се осмену и издану. Павле с тетком врши дужност домаћина, јер је једино мушко чељаде у породици; брине се за сахрану дедину, а за тим путује за Алексинац. Становници Соко-Бање и из околине узимају га за пример и веле, да ће бити човек и узорит домаћин. Павле оставља Соко-Бању, путује у Алексинац за школу ; али на путу сретне своју „милу маму" потпуно здраву, којој је њена мати, умирући оставила велико имање. Она весело хита да загрли своју дечицу и да им каже, да нх је Бог сиасао, јер им је све повратио. Тетка Персида, — та племенита душа — са Мартом и Драгојлом се изненађује брзом повратку Павловом, а сви се пак радују што виде здраву маму, веселе се недељу дана. Те гка Персида их све испраћа, плачући и раДо очекује школ. распуст да јој се сви ионово весели н здрави иоврате, а она остаје да чува кућу и успомене, које је за кућу везују. Ово је укратко садржа.ј нримериог „Малог Домаћина." * * Узевиш у обзиј) да је наша дечја литература врло сиромашна, радујемо се, што се ова изврсна књига може иружити нашој школској младежи, не као раскош и сувшпак но као прека потреба.