Prosvetni glasnik

300

просветни гласнш:

— Сад смо надртали све што је до наше школе. или око н>е. Иокажи ми, Ивко, шта је с које стране? — Деде и ти Лазаре! — До ти, Милошу! — Добро је. Сад оставите и ионесите то кући, да боље занамтите! * — Извадите таблиде!... Да надртате нашу школу, ади веома малу; ево, овако!... Ко нацрта велику, њему неће моћи да стане оно што ћемо данас да цртамо. Још пазите, да то буде на средини табдице Шта је с ове стране? — Ево да забележим! — Шта је с ове етране? — Ево и то да забедежим! — Шта је с ове стране? — Ево и то да забележим! — А с ове ? — Ево и то! — А с ове? — Ево и то! Нацртајте и ви! 1 — Ово довде цртали смо и прошди пут. Само сад смо иацртали и школу и ово око ње мање, те да нам остане више места за ово што ћемо да цртамо данас. Оставите крижуљу на таблу и седните депо. Сдушајте добро! Која је највећа удица иди пут пгто продази иоред наше школе? — Куд он (иди оиа) води? — Ходн, Ранко, те ми нокажи где ћу на табли да га нацртам? — Зашто с те стране? — Ево да га нацртам! — Нацртајте га и ви! — Сад опет оставите крижуљу на таблу! — Који још нут (или улицу) имамо да забележимо? — Који је најближи? — С које ,је стране од шкоде? — Покажите ми, где треба да га забележим? — Ево да га обележим? — С које је етрано? — Шта има још с те стране? — Ево да забедежим! — А с ове? Гдо треба да га забедежим? — Ево! — А с ове? — Ево! — •— — II тако даље. Овако обздежити све гдавније путеве или (у градовима) улице, а поред шкоде и најмање. Тодико деца могу из досадањег посматрања и казивати и цртати. * — Посдедњи пут смо цртади путеве (или удице) око школе. Сада ћемо да забележимо све што има веће, важније, крупније, гдавније на тим путевима (иди у тим улицама). Да видим, шта знате на овом највећем путу (у овој ннјвећној улици) што пролази поред наше шкоде? — А шта има на овом другом? — А шта је на овом троћем? — Да бисте ви то боље знали и депше нацртади, ми ћемо сад да идемо, да ово све леао разгледимо, иа ћете носле да цртате. Зато

1 У почетку т&бла учитељева мора да буде ио.зожена на сто, ието онако као што су н дечје на клуии; а за тим ее мора уснрављати но мало и најносле сасвик усиравити, да би деца 60.1.0 видела оно што се црта. Ади сад иастаје иреокрет. Пошто је ово ирппрема за цртање и рааумевање карата, а на картамаје свуда усвојено, да север буде горе, југ доле, исток десно а занад лево. то и ми морамо одмах окретати велику табду тако. да нам етране тако дођу. Дакле. кад се табла и табдице ноложе. оне морају одговарати странама света у ирироди; а чим се усправе, онда мора севеј) доћи горе, а југ доле. Друге две стране дако се заиамте. Зато је најзгодније, да се ири овом цртању клуиа и ученици окрену северу.