Prosvetni glasnik

НАУКА И НАОТАБА

РАД У ДРУГОЖ РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ од Ј. МИОДРАГОВИЋА

(НАСТАВАК) 3. Преписивање Лшо писање се поетиже пајвише по угдеду на учитељево писање. Зато он сам мора писати лепо и ваља да пише пред децом на великој табди школској и на дечјим табдицама и прописницама или писанкама. Сад долази преписивање, које може бити с рукописнога и са штампанога текста. С рукописног је, без сваке сумње, много дакше, јер ту деца имају све готово, само да копирају. Са штампаног је само у тодико теже, што деца имају штампана слова да замене рукописним. Па ипак је ово најдакша врста писмених радова. С тога она и може доћи на прво место. Она се врпгада и у I разреду, а овде се сад продужује. Само треба пазити, да деца не пишу брзо, ружно и погрешно; а ово ће бити, ако им се не буде задавадо по много. И овде вреди оно: мадо, али добро. Управо еваки препис треба да се врши по краснопису. Затим ваља да буде тачан, без и једне грешке и у сдовима, и у знацима за застајање, и у раздвајању речи. А ово ће бити, ако се задаје ио мадо 1 . 1 Једног јутра у Недељу моја мада ћерка, ученица овог разреда, беше устала ире б часова и писаше за столом. Ја је запитах: што је тако поранила, и она, чудећи се и сама, одговори: — Погде, тата, колико нам ова наша госиођица задала да напшпемо: одавде довде! и показа руком; а то беше раван лист и ио штамианога текста, где беше доста и ситнога. II сирото дете иисало је, с малин ирекидима скоро цело дре подне, и хтело не хтело, морало је да брза и да шше и ружно и аогрешно. 0 оној иак големој грешки наставничкој, да децу кажњавају тиме, штоћеједан задатак дредисати 20—30 дута, нећу ни да говорим. II ако такви наставници хоће, да својим ученицима предмет свој омрзну, они за то не могу наћи бољег средства од овога. Не треба онда ни мало да се чудимо, што је ледо дисање у нас тако дродало, да је горе данас у новој но што беше у старој шкоди.