Prosvetni glasnik

544

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

нова на сугласник (основа на -б), да као таква има нарочиту множину, и да,. шта више, у току времена намеће своју множину и многим основама на самогдасник; ако дакде јака промена обухвата само обрасде основа на самогдасник, онда образац КаЊ-КаЊег ни у раније ни у данашње време не спада у јаку промену, Али гдемује онда место? У слабој промени није, јер се но њој мења.ју основе на -п; у данашњој т. званој мешовитој промени није, јер се по мешовитој промени мењају именице,. код којих је множина по основама на -п, а он с основама на -п никаква посла нема; да се опет уврсти у основе на сугласник, такође не иде, јер је његова једнина од најстаријих времена по основама на -а, дакле по основама на самогласник. Тако се тај образац за некољу и у старом и у средњем и у новом периоду увршћује у јаку нромену, и ако му Фактички тамо није место. Јасно јо дакле да поделу на јаку и сдабу именичку промену не треба узимати буквално, већ у њој видети само једно практично средство за олакшање прегледносги, и то чак и онда кад су у питању и старији периоди немачког језика, у којима, видели смо, разне основе и разни обрасци ни из далека нису тако измешани као данас. Специјално у данашње време не може бити ни говора о подели образаца преме томе да ли је основа на самогласник или сугласник, јер таква подела не само не би олакшавала прегледност, но би уносила још већу забуну у и иначе прилично компликовану ствар, Ми смо н.пр. видели да је код обрасца КтаЛ-КгаЊе, КасМ-ШсМе .једнива по основама на сугласник, а множина по основама на самогласник; видели смо даље да су именице сИе МиМег и (Ие ТосМег потпуно задржале своју ранију промену основа на сугласник , а да су у множини, под утицаЈем опште тежње за. мућењем у множини, помутиле самогласник у основи, и ако у ствари немају ничега заједничког са основама на -г; и видели смо најзад да именице Вгиппеп, Во§еп, 6аг1еп итд. потпуно задржавају своју ранију промену основа на сугласнмк (-п), одступајући само у првом и другом падежу једнине, где имају -еп, -енз (6аг1еп, 6аг1епз) уместо негдашњег -е, -еп (ОагЊ, &аг1;еп као Во1еВо^еп). Међутим све те именице и многе друге увршћују се данас као и КаЊ-КаЊег у јаку промену, по којој, рекли смо већ, треба у ствари да се мењају само основе на самогласник. Кад се већ прегледности чине толики уступци, мора се човок и нехотице питати: нашто онда увршћивати у мешовиту промену образац 2ш1§е-2ип§еп ? У име науке се то увршћивање не може захтевати, јер у опште нодела на јаку, слабу и мешовиту промену нема с науком никаква посла; у име доследности такође не, јер се, као што показују лоследњи прпмери, постављено начело за поделу жртвовало кадгод су то захтевали практични обзири. С друге стране опет о непрактичности таквог увршћавања не може бити никакве сумње. Код тога ,је обрасца, као што смо већ видели раније (стр. 429 и даље), једнина