Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

545

по основама на самогласник (-о), а множина по основама на -п. С .1ИЧНИ обрасци за мушки и средњи род (81аа!,-Н1аа1ез-81;аа ,1 :,стг, Оћг-ОћгезОћгеп) увршћују се у практичним граматикама с пуним правом у мешовиту промену, јер се код њих на први поглед види да је једнина по јакој, а множина по слабој промени; а.,1и од куда почетник може знати — а ради почетника такве поделе и постоје — да је код 2ип§е једнина по јакоЈ промени, кад данас у опште све имениде женскога рода остају у једнини непромењене, 1 кад дакде код њих нема у једнини никаква знака за разликовање јаке и слабе промене? Јасно је да би се ту мешовита промена морала нарочито објашњавати, а то тек не сме битиуједној иодеди која има чисто ирактичан циљ. Многоје међутим нростија и иочетницима приступачнија Формуда: именице женског рода не мењају се у једнини; код њих се познаје само према множини да ди иду по јакој или слабој промени. Сдичну #ормуду унео је у своју шкодску граматику и \\'Птпагт8 (види стр. 422 пр. 1), и ако је, као универзитетски проФесор немачке Филологије, врдо добро знао историју обрасца Хииде; он је то, наравно, могао учинити без икаквих скрупула, јер је оп у исти мах добро знао и циљ и суштину поделе на јаку и слабу именичку промеау. В. Јасно је према досадашњем издагању да у практичној граматици може и код глагола, поред јаке и слабе иромене, бити говора и о мешовитој, ако се само нађе да таква подеда олакшава прегледност и да почетници на тај начин глаголе лакше савдађују. Из свога искуства не могу рећи ништа ни у прилог ни иротив такве подеде, пошто се нисам сдужио књигом г. Предића, ади само хоћу да истакнем Факат да се у начелу против мешовите глаголске промене ништа не може имати. Да она добрим дедом постоји, наговестио је сдучајно и г. Мадина, и ако одсудно војује против ње. Говорећи о томе како се ироцес предажења јаких глагола у сдабу промену врши данас онако исто као и некад, он на страни 593 веди од речи до речи ово : „Док на пример гдагод ћаскеп као транситиван глагол воли слабу промену, дотле му је као интранситивном милија јака промена" 2 , а нема сумње, да ће и ту мало по мало превладати слаба промеиа, те ће он постати глагод слабе а не мешовите промене." Јест, иостабе по свој придици гдагод сдабе промене, али шта је он данас? Еад би са свима гдагодима које је г. Предић уврстио у мешовиту промену био исги сдучај као са ћаскеп, онда би мешовита глагодска промена бида ван спора; јер ћакеп има у иретериту претежно слабу, а у иартицииу перфекта увек јаку про-

1 Видеди смо већ да неироменљивоет именида женског рода у једнини није ирвобитно особина основа на самогласник, даклејаке дромене, већ основа на сугдасник; види Кас1П, стр. 427, МиМег, стр. 543. 2 Ово није тачно; види текст одмах ниже и најближу примедбу.