Prosvetni glasnik

548

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

појезији, иридиди итд. Овим је потпуно одређена вредност и једних и других облика, а напомена да се обхици на *еЏ радо употребљавају при „достојанственом издагању" објашњава у исти мах, зашто неки њих сматрају као правило. — Јасно је без сумње из овога гато смо до сад рекди да је г. Предић имао потпуно право што је пуне обдике, као ређе и необичније, помињао само у загради. Иначе би се ђаци толико навикли на њих да би их у своје време употребљавали и у говору, а на тај би начин биди смешни и оним Немцима који потпуно правилно говоре немачки; нико им међутим не би замерио, ако би они и при писању употребили краће обдике. јер њих, видели смо, употребљава и сам ОМо Пуоп, који иначе претпоставља пуне обдике, а ^УШпапшз их износи као правило у уџбенику за немачке гимназије. 1 III. Све што је г. Малина рекао о гдаголу гаДећгесћеп нетачио је; и не само то, већ оно што је тачно стоји у потпуној супротности с његовим тврђењем. У његовом ре#ерату стоји на. стр. 596 ово: и Код глагола гађебгефеп = гаћега изгубило се осећање ирема основном гдаголу, те се он мења ионајвише по слабој промени; али се ипак надазе и у књижевном говору правидни обдици јаке промене на пр.: Же тап ћге ©ргафе оегђгећ!, тИ ©фгаибеп јге јоКег! ипђ гађбпфЈ. ^31а1еп, 4,70. ®аЗ @г1еф1јсђе гађде&гофеп. Натапн 8Љ. В1. 149." Г. Мадина дакле мисди да је код гаДећгесћеп основни гдагод ћгесћеп, и да се обдици јаке промене, који се овда онда јављају у књижевности, иравилни. Ствар међутим стоји сасвим обрнуто. Гдагод гаЛећгесћеп иостоји и у средњем периоду, и мења се у то време стадно по слабој промени, што јасно доказује да он није сложен од га(1е и ћгесћеп, већ да је изведен, као год што н.пр. гдагоди ћеаиШ - а§еп иди ћега1зсћ1а§еп нису сдожени из ћеаи!' + 1га§еп, ћега! + 8сћ1а §еп, већ су изведени од именида Аи1'1га§ н Еа18сћ1а§. II ако именица Вас1ећгесће, од које би тај гдагод могао бити изведен, није консгатована, 2 може се дакле с поузданошћу тврдити

1 Прехерано је рећи, ца ма и из ирактичних разлога, да су дуии облици погрешни, и г. Предић је врло добро учииио жто је овде одступио одиадомене у својој граматици. За ђаке је, до дравиду, све што је у урбенику нека врста догме, и ако случајно наиђе нешто што од љега одстуда, онда је за њих само то друго погрешно. Десило се ми се н.пр. у осмом разреду да ми ђак каже како није могуће да је облик „С1и'П 01111", који нам је дошао у Молијеровом Тартифу, Ш1раг&11 <3п вићј.опсШ' од глагола ошг; кад сам га дитао, зашто мисли да није могуће, он ми је изнео своју граматику, у којој је стајало да глагол ошг има само шНшШ и раг4кпре>ра88е, а да осталих облика нема. Та недријатна сцена бида би међутим уштеђена и мени иразреду, да је само уместо „нема" стајало: остали се облици не употребљавају у данашњем књижевном језику. 2 Неупе изводи гаЛећгесћеп од именице Вгесће