Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

547

Занимљиво је овде, пре свега, да се г. Малииа за питање из чисто. практичне граматике позпва на књигу која је изишла пре својих тридесет година, и цитира из ње место које садржи и такав анахронизам као што је горњи термин ^^аи^гетх^ипд," док му међутим није па.го на ум да у ту исту књигу загледа поводом именичке промене. Употреба појединих облика књижевног језика кодеба се често у толикој мери у разним крајевима Немачке и Аустрије, да се човек не може ослонити ни на књигу која је јуче изишла, ако није тачно познат с гледнштем и филолошком вредношћу њенога писда; међутим је ван сваке сумње непоуздано позивати се на правидо о употреби једног облика које је иостало још пре толицо година, .јер за неколико деценија врло лако може постати правилом оно што је некад било изузетак и обратно. Ако је дакле горње правило Неузе'ово пре тридесет година и било тачно, оно то данас без сумње није више; нико иаметан неће данас рећи: »паф [, јј, јф, § шиј^ е иог [1 беШеђаИеп гаегђеп." Оио 1|уоп, ко.ји је — поменуо сам већ — приредио три последња издања Неузе'ове граматике, вели на стр. 328: ,Диг паф ј, |з, I го1гђ ђаб е оог [1 беЈ&еђаИепон дакле не каже да се е у том случају мора задржати, а да неко не би помислио да је оно ,ти{3" • случајно изостављено, помињем да он наводи н.пр. код глагола сгШјфеп и (ојфеп као једине облике другога лица једнине ег1:јсђ|"1 (стр. 323) и (стр. 326), дакле иза јф без е. Други се о томе још много јасниЈе и одређеније изражавају. 8апс1ег8, кога је већ поменуо и г. Нредић у своме одговору г. Малини, вели о томе случају ово: „@тзе!пе ©ргафкђгег бетађгеп ђ1ег поф ћаЗ З^еЈдоп^е, пђегго1едеп& абег је1ј1 јсђоп Бег ЗВеИсго ћаб |о!деифидеге 21иЗ(1о§еп, гоо ђапп [геШф аиф ђа§ паф бего ЗОДки! ипаиЗ= јргефбаге ( ђсб [1 гоетсђеп тијЗ, 1 јо ђа[3 ђге ЈГОеИе ^Зегјоп ђег ђгШеи дШф1аи1сп& гопгђ (\Уог("егђис]| (1ег Наир4зсћ№., стр. 318). Али још много већу пажњу заслужу.је ТУИтаппз, и то не само због угледа који он ужива као научник, већ специјално у овом случају и због одређености с којом се он о самој ствари изражава. На стр. 69 своје школске граматике (види стр. 422 пр. 1) вели \У!1таппб: „Фге ©пђппд -е[1 всгИег! гђгеп 9?о1а1: а) Вег &сп, јфгоафеп ЗЗсгМб аи[ е! ипђ ег: ћи №апђе(|"1, гоапђег[1; ћ) т ег 2. ^ЈЗегј. @1пд. ^Зга1. ђег |1аг1еп ЗЗег&а, ђ1е ђтег етеп аиђегп 35о1а1 ђабеп а1§ т ђег ег|"1еп; ј.ЗЗ. ђи ј|зг1сђ[1, |ађг[1. 83е1 ћеп ЗЗег&гб аи| 3, јз, § |а(11 ђапп ђаЗ § ђег @пђипд пп1 ђет 21и§1аи1 ђеб ©1атте§ зијатшеп: ђи гоаф|"1, 1р(, јфтИј!; аиф ђег ђспеи аиј 1 [ф р^ед! ш ђег ©ргафе ђаб 3 §и осг|"1иттеп: ђи гоа|"ф1. Фоф Пеђ! е§ гоигђево11е ®аг|"1е1(ипд ђеГ а11еп ђхејеп ЗЗегђгб ђа§ е Бе^иђеђаИеп: ђи х{{е[1, пп|"|"е|"1, 1а|"{е[1, јфтс(§е|'1, ђпјфе(1." Правило су дакле код глагола на 3, ј, јсђ кра&и облици, али се ииак иуни облици — као и многи други архаизми у осталом — радо употребљавају ири „достојанственом излагању," т.ј. у

1 ^ПшаппБ је ово боље Формудисао; видн најбдижи цитат.