Prosvetni glasnik

науеа и настава

265

Од осталих консонантских основа сачували су се само незнатни остаци у старом високонемачком језику. Пошто је у српском језику нестал.0 гласовне раздике у завршецима, изједначиле су се с нменицама мушкога рода с основом на -о и остале именице мушкога рода с основама на -1, -и и -п; на пр. гостк гост и мостт* мост, татћ тат и скатт* сват, гкжт*. син и кјннгк крин, кдшнк камен и кленк клен. А.ш је свака од ових врста, прилагодивши се обичајима новога завича,ја, сачувада и по гдекоје из свога старога завичаја; тако је на пр.: некадашња 1- осн. пжтк прешавпш у осн. на -о поред новог обдика „за путом" сачувала и свој стари , путем." Сачували су се из старе 1- декин. пдурални обдици људи, гости, мрави, пути, нокти, црви а за њима поведа се нека имена мушкога рода с осн. на -о, као: месеци, прсти, сахати, хвати. Основама на -и сачувао се у новом завичају код осн. на -о траг у обдицима, у којима се Ђ претворидо у -ов, па су ово -ов попримаде и неке њихове нове друге из осн. на -о: синови — градови, домови — котдови. Од старе основе на -н: кам к1 сачувао се облик ками, који према остадим речима с осн. на -о гласи и кам. Исто видимо и у немачком језику код основа на -а, -г, -и и -п. Основе на -а (1а§) и на -ј (§аз4) раздиковале су се у ст. вн. језику само обдицима множине; пошто су у средњем периоду самогласници у завршецима ослабиди у е, изједначиде су се по завршецима обе врсте и у множини и тиме се омогућило стапање тих врста у једну. Ну стопивши се на тај начин у једну врсту сачувале су основе на -ј не само у множини свој помућени самогдасник, него су својим мутником, којим се јасно раздиковала множина од једнине, утицале и на -а- основе, те су многе од њих, угдедајући се на своје нове друге, попримаде још у средњем периоду поред својих непомућених облика и номућене, као: загс- мн. загке и зегке, па§е1- мн. иа§е1 и па§е1е. У н. вн. језику нема тога колебања, већ су све такве именице у мн. с мутником, те гласе ср. вн. плурадни облици ћоте, косће, 1'гозсће, ■даоИе, ћоите, 1;гоите и др. у н. вн. само ћбЈе, косће, 1'гбзсће, л\ г бИ'е, ћаите, Ђгаите итд . Основе мушк. и женск. рода на -и измешад-е су се још у старом периоду с основама на -1, па су с њима заједно прешле у сред. периоду у аврсту; ну трагови некадашње и- декдинације очувади су се не само у ср. вн. језику него и у садашњем; тако је датив плур., који је у ст. вн. језику гласио ћапШт (-ип, -оп) очуван и у ср, вн. облику ћапс1еп и у н. вн. вогђстђеп, аЦапђеп; у ср. вн. ина и генет. плур. у изразима а11ег ћаш1е, тапе^ег ћапс1е, чији се траг види у н. вн. језику у аПегћаш!. Од консонантске декдинације постоји у садашњем језику поред новог обдика таппег и старији, и ако у другом значењу, таппеп; од пасМ, којој сада мн. гдаси само пасМе, сачуван је старији облик у вдеШпасМеп. Од именица женск. рода с осн. на -п и њихова мешања