Prosvetni glasnik

266

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

с вокалским основама у сред. високонемачком надазе се старији облици сингудара у песмама: $ег{*геие{ еиф, 1ђг ?ашотег, аи^ ћег фегђеп! ^еЦдешаиег! т ђег 6 г ђ е п. — @3 ђгепд гђш аи ђег @ е I {е и еги дГгт!де|а(з Оои 35исђ§; за тим у старијим иридошким изразима од преддога и именице без члана: шН ©ђгеп, ооп ©оИез ©пађеп, Ји ©ипреп, испор. и зијсђапђеп тегђеп, тшШеп; напослетку у сл.оженицама: @оппепИсђ{, ©гђепјођп, ^гаиеиКгфе итд. Овим именицама хоћемо мало више места покдонити у овој расправи, јер се против њих дигао г. Тривунац, доценат герма,нистике на нашем универзитету. Је ли његово оружје довољно оштро за терање јадница из њихова скдоништа, које им је наука поклонила, идемо, да видимо. Науком је утврђено, да по новом груписању, које је извршено у новом високонемачком језику, именице женскога рода с множином на -еп (-п) припадају мешовитој промени. У расправљању тога питања послужићу се речима г. Тривунца и овима ћу доказати, да и он признаје њихову мешовиту промену. Што ће овај доказ бацити рђаву светлост на његову искреност и на његову љубав према науци и школи, крив Је он сам. Јер у науци нема личних обзирани угађања и улагивања. Аппсиз РМо, зе(1 та§Јз аписа тег^аз. Како би ово питање било јасно и за неФилологе изнећемо овде обрасце

именица женскога

рода.

А. Конеонантска

Б. Вокалска

или

слаба девдин.

јака деклинација

а.)

у старом високонемачком

језику.

осн. на -п.

осн. на -а

осн.

на -јб

осн. на -1

Једн. N. 2ип§а

Иа§а

8ип4а

ћбћ! в

кгаИ

Сг. 2ип§ип

к1а§а (-и, -о)

8ип1;а

ћоћ!

кгеШ

1>. гип§ип

Иа§и (-о)

8ип1и

ћбћ!

кгеШ

А. гип§ип

к1а§а

зип!а

ћбМ

кгаИ

Мн. N. гип§ип

к1а§а

8ип1а

ћбћ!

кгеДх

&. гип§ип

к1а§бпо

бип1опо

ћбћто

кгеЛео, -1о

Б. 2ип »ип

к1а §6т, -6п

8ип1бт,

-бп ћб1пт,

-1п кгеЛЈт

А. 2Ш1§Ш1

Иада

зип1а

ћбћ!

кгеШ

Пошто су самогласници у завршецима по гласовном закону, који смо у почетку ове расправе истакли, ослабили у ср. вн. језику у е гласи промена тих именица овако:

8 ћбћ! је сдоредан облик од имен. ћбћ!п, која се мења као зип(;а, те се на њој види како се с променом основе променида и Флексија.