Prosvetni glasnik

396

цросветди гласник

мен чмл Еразмо, рђаве до крајности. Он нема речи, којима би по заслузи осудио учитоље без снреме и воље и непрекидну тучу, коју они у гакоди врше. Он се заузима око преке потребе, да се спреме способни недагози и препоручује им да се, нарочито, побрину о томо г како ће учење бити пријатан посао и како ће се њихови односи с дедом оддиковати хуманошћу. У свези с тиме стоје и његови савети — користити се сдикама за очигдедну наставу, а за савдађиваље воштлне читања помоћи се сдовима псченим од теста и томе сдичнпм мадим наградама (ргает1о1а). Већ у седмој години, мисдп Еразмо, дете мора почети латински, а такође и грчки језик. Тада се могу изучити само речи у језику; разумевање смисла, предмета и нојава, којз те речи означују, доћи ће после. Еразмо том приликом износи правидо г неспорно у првој својој половини, али врдо спорно у другој: гегшп со§нШо ро^ог тегћогшп-рпог (нознавање 1е ствари важније, али знање речи мора доћи пре). Ну учити језике, — вели Еразмо, — не треба само ради тога, да би се могли читати писци и из њих црпсти знања и разумевања ствари, — за шта су особито важни грчки писци, — датински ваља учити и зато, да би се могло самостално читати и писати аатински. Учитољ мора говоритп с учсницима латински н одабирати за то потребну грађу за читање. Та грађа не мора сдужити само као пример стила, него мора бити интересантна и нријатна лектира. За ту нотребу Еразмо етрасно иреноручујо појете — од грчких АрисгоФана, од римских — Теренција, чији је даки и грациозни стил нсобично ценно тако фпн стилиета, као што је био Еразмо. Да би се обрадио сопствен добар стил, препоручује он у почетку подражавање (шпШшп), али само дотде, докле не ојачају довољно сопствене силе. При предавању се ваља, по могућпости, старати, да буде што краће. Тако, граматику треба прелазити укратко и тто пре прећи на читање аутора. Ади јс и тада учитељу нужно бити што краћим, да се ограничава само на мање приступе и само на таква објашњења, која су преко потребна за довољно разумевање речи и смисла. Велику вредност даје Еразмо и писменим саставима, али захтева, да вежбе те врсте имају унутарњу садржину. Он не донушта много писање, које може ослабити памћење. Да би се могди, како ваља, оценити савети Еразмови, ваља знати, да латински језик, — на чијем је се тако раном и темељном изучавању он трудио, — беше у то време обичан језик образованих људи. Ваља знати, да је се све со§пШо гегиш (познавање стварн) учпло тада из књига, по списима Аристотела и Плинија. Нама, који на сувремене нотребе гдедамо другим очима, може такво знање пзгледати сувише штурим, са мало садржине. Али оно није изгледадо таквим за људе онога времена. Едасици су их освајали својом Формом, денотом