Prosvetni glasnik

НАУ1ГЛ И НАСТАВА

253

из неослобођених крајена, Те исте године, августа меседа буду ностављени и упућени за Солун ови наставници из Србије: Васа Днмић и Богдан Јанковић, проФесори београдских гимназија, Драгомир Обрадовић, проФесор крагујевачке гимназије и Илија Далевић и Бг. Михаило Вукчевић, свршени учениди: први београдске Велике Школе а други загребачког универзитета. Дотадашњи директор г. Петар Костић, коме со има приписати у заслугу што је уснео озбиљним радом те је гимназија за кратко време на се привукла пажњу грађанства, буде постављен за реФереита наше митрополије у Скопљу, а власништво школе нреиесе сам молбом преко меариФата на дотадашњег вероучитеља и протојереја г. Николу Ђурђевића. За директора гимназије утврде и саме месне власти г. Васу Димића, проФесора, а и све остале нове наставнике из Србије власти су иотврдиле за наставнике наше тамошње гимназије. Те школске године наставничко особље у основним школама било је овако распоређено: У основној школи у куфаловској махали био је управитељ Милорад Ђукановић а наставниди-де: Филип Митровић и Василија Ђуканопићка; У основној вардарској школи: управитељ Риста Протић и учитељ Душан Поповић. У току те школске године израђени су наставни план и детаљни програми из појединих иредмета. На изради свега тога радио је ПроФесорски Савет. При изради плана и ггрограма ПроФесорски Савет је стао на гледиште, да гимназија буде што роалнијег карактера. Базис заставе у тој гимназији имају чинити: српски језик, турски и Француски језик са математиком и природним наукама. Не заборављајући на задатак и диљ школе дато је угледно место и општој а поглавито народној историји и геограФији српских земаља. Исте школске године нри истицању питања шта да се ради са дедом, која те године свршавају нижи гимназиски курс, већало се и о томе: какве нам школе у Турској требају с обзиром на потребу у интелигснцији за просветно културне и друге послове нашег рада у неослобођеним крајевима, па се дошло до ових закључака: 1 ) Најјача потреба за тада осећала се у потреби ваљаних наставника за основнс и сргдпс школс и сирсмних свсштеника. Последње је давала у довољном броју призренска богословија, ко.ја је по нужди а за нреме давала и наставнике за основне школе, са којима не можемо рећи, да смо били много незадовољни. Ппак ради боље стручности проФ. савет је био мишљсња: 2) да треба за учитељски позив установити нарочиту учитељску школу, која је у брзо по том и отворена у Скопљу. просветни г1асш1к, II кн>., 3. св., 1906. 17