Prosvetni glasnik

254

ПРООВЕТНИ ГЛАСНДК

3) да је за више образовање, како морају имати декари, прОФесори, инжењери, адвокати па и апотекари, сви тлко потребни за рад у неослобођеним крајевима, потребно имати бар једну иотауну гимназију, која би давала младнћо са потребним општим образовањем за ступање на универзитете или Велике Школе. С обзиром на месне прилике и слободу рада Савот је био мишљоња, да је најподесније имати такву Гимназију у самом Солуну. Ако би се усвојило гледиште саветско, да се установи једна пуна Гимназија и једна учитељска школа, онда би се од младића, који сврше ниаш гимназиски курс неки имали упутити у Призрен у богословију, неки тамо где буде отворена учитељска школа, а само би мали број био задрж гг да настави тнколовање кроз вишу Гимназију. Тај број би се повећао ученицима, који би ради тога били упућени из ниже скопљанске и битољске гимназије. Пошто је на Саветску одлуку, да се у Солуну осну.јс потпуна гнмназија, у чије би се више разреде примала деца и из осталих ннжих Гимназија, које у Турско.ј имамо, присгала наша највиша просветна власт, нрисгупило се тражењу одобрења за шесторазредну Гимназију и код месних власти. За ту Гимназију план и програми били су већ израђени. Одговор месних просветних власти на ту нашу молбубио је брз и повољан. Немајући дакле више никаквих сметњи ми смо још у почетку 1898/9 школске године отворили и V разред Гимназије. Истовремено с отварањем тога разреда ми смо у Солуну добили и .још једну нову школу — вишу женску школу а ево на који начин. Услед намнолавања женске деце у самој Гимназији с једне стране и молаба родитеља ван самога Солупа, да им се примају на школовање и девојчице, појавила се потреба и за једну женску школу, која би давала више образовање девојчицама везано са потребним практичним радовима за жонске — образовање на основу кога би неке од девојчица, које се буду одликовале, могле бити упућене у стручну женску учитељску школу, у којој би се оне спремиле за наставнички позив. Женска учитељска школа доцније ,је и отворена у Скопљу поред тамошње мушке учитељке школе. Да би се до такве школе догало буде .одлучено, да се од меспих власти тражи допуштење за проширење и поделу оеновне школе аа Вардар-Капији на два дела: у једном да буду ученице и ученици за основну школу а у другом интернат ученица за вишу жонску школу. Оба дела нод именом „Дом Проевете" имала би да буду под истом управом и у заједничкој згради. Молба ради тога поднесна је властима крајем јуна 1898 године и власти су по тој молби допустиле подизање разреда у основној школи „ Дом Просвете", од којих је Формирана виша женска школа, која је после 2—3 године рада потпуно одвојена од основне школе и смештена у засебну зграду у непосредној близини гимназиске зграде. Женска