Prosvetni glasnik

ЛАУКА И НАСТАВА

503

почетдик да тежи. Он мора добро пазити, шта ради, како његово некскуство, његова невештиаа и неспретност не би пади као осетан терет на грбачу ученикову, што се у ствари врло ретко догађа, јер, како већ напред рекосмо, наставници—почетници нису без потребног надзора. Па поред свега тога — а то је ста.ган темат стручних дистова — мора нрипазити, да посвета нових свештеника за храм науке, и увођење њихово у тешку дужност нису у тој мери регулисани колико би се то захтевало у интересу и саме школе, а и ученика. До сада је био обичај, да унравитељ једнога завода сам надзирава рад привремених про®есорских кандитата и да им на крају године издајо сведоцбу о њиховом педагошком раду. Али сада време, које директору стоји на расноложењу за вођење надзора вр.ш је ограничено тако, да ако на за^оду има више привремених проФесорских кандидата. тада директор нема ни толико времена, да бар недељно по један час инсницира рад тих младих људи. А у чему се састоји та контрола од стране директора? То је у главном савет, како да се млад почетник држи прописаних дисциплинарних мера и како да у опште ноступа са учеиицима и критика ностигнутог успеха после годину дана. Није ту говор о неком упуству у предавању, јер то би — бар у великој већини случа.јева - било немогуће, јер и сам директор као стручњак у своме иредмету не би могао оценити рад наставника из других предмета нити му даги у томе ма каква упутства. Какву би н.пр. контролу могао вршити директор по струци природњак или математичар на часовима мдадога Филодога, када он сам ни једнога часа није предавао јозике ! Директор, као контролор у нашем смислу је врло неподесан. јер педагог—почетник не можо од њега увек научити механизам наставе свога предмета. У томе му може највпше корисгити искуство старијег колеге исте струке. Убог таквог контролног система привремени проФесорски кандидат, који н^дељно има шест часова, одређених за рад, није у стању да после једногодишње потребне праксе у вештини настављања покаже иоле знатнији успех, па би због тога и било од иреке потребе, да се ово контролно питање, што пре и што деФИнитније у ред доврде. На универзитетима имају до душе капдидати прилике, да се упознаду са практичном страном свога будућег позива. Та универзитетска институција могла би истина донети добра плода, али она има и своју тамну страну, јер што кандидати нриликом пробних предавања добију, то изгубе ученици, којима они предају или боље рећи, на којима се вежбају. Није дакле баш завидна судбина таквих експерименталних ученика. Због масе кандидата, који држе та пробна предавања, врло је мршава пракса за појединца, и то је друга тамна страна. Најзад да споменемо и то, да се тим практичним веџбањем и самом кандидату 33*